Анали Правног факултета у Београду

А пошто ce одузимање врши између фиктивних потраживања могуће je оно и кад противпотраживање није доспело, и затим, пошто су сва ранија међусобна потраживања по уговору престала уговору верна странна, не може ништа друго тражити него разлику која je дошла на место ранијих потраживања. Треће, различите резултате дају ове две теорије и у случају када новчани износ или новчана противредност чинидбе ко je потражује уговору верна странна не достиже висину новчаног износа или новчане противредности чинидбе које она дугује. Наиме, ако интерес уговору верног купца за испоруку робе, изражен у новцу, не би дрсегао висину уговорене цене (например, зато што се он покрије по цени нижој од уговорене), он би, по теорији размене, морао да разлику у цени пдати продавцу у дощьи (односно уколико je цену или неки аванс унапред платно, морао би дозволити продавцу да од примљеног износа задржи поменуту разлику). Напротив, у случай теорије разлике, купай не би морао исплатити ову разлику, jep je продавчеврщтотраживаьье—уговорене— цене 'престало, па би се у оваквом случају раскид уговора свео на сам раскид без икаквих узајамних потраживања странака, на оно што Енглези зову nominal йатадезАрсшл наравно, купчевог права да тражи повратак евентуално плаћене цене или аванса са законском каматом, и то у пуном износу). Исто тако би, по теорији размене, уговору верни продавац, у случају да новчана вредност уштеђене чинидбе (HanpHMepf цена, постигнута продајом робе трећем лицу) премаши уговорену цену, морао платити купцу у доцњи вишак којиг произилази из тог одузимања. Напротив, по теорији разлике, он то не би морао учинити, jep je купчево право на испоруку престало, и раскид би се свео на пуки престанак свих узајамних потраживања. У погледу наших Општих узанса не -може бити сумње да су се ставиле на становиште теорије разлике, будући да у чл. 211 и: 232, у случају накнаде штете на бази покрића, одређују да се штета састоји у „разлици” између уговорене цене и цене постигнуте куповином или продајом ради покрића, односно у „разлици” између уговорене и тржишне цене. Тиме су узансе заузеле које je данас опште прихваћено с обзиром на умесне практична после дице до којих оно доводи. VIII. Ыачело ограниченна штете на меру са којом се могло рачунатн. По чл. 85 Римског пројекта, штета, израчуната по излбжёнйм начелима, не може премашити штету која проистиче из онйх околности које je дужник имао ййи могао имати у виду приликом закључења уговора. Например,, југословенски купац који je услед дощье иностраног продавца морао платити увозни коефициЈвнт, који je за време продавчеве дощье први пут заведен, не би могао, по овом начелу, у накнади штете због дощье тражити и накнаду плаћеног коефицијента. Ово je начело узето из праксе енглеских судова, где оно садржи још једно ограничење: штета не сме бити већа од, оне штете'

49

НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ НЕИСПУЊЕЊА УГОВОРА