Анали Правног факултета у Београду

ПРИКРИВАЊЕ СТВАРИ

7

ри произашлих из извршења кривичног дела, и то предвиђено у чл. 164 као кривично дело против имовине. Поједини совјетски аутори, међутим, критикују овај начин одређивања правке природе и појма подржавања (19). Они истину да би било правилније да се подржавање одређује не као врста саучесништва већ као засебно кривично дело с обзиром да се оно не може расправљати по правилима о саучесништву. Неки други совјетски кривични закониди, међутим, подржавање издвајају из саучесништва и сматрају као засебно кривично дело против поретка управљања. Тако, по чл. 19 Украјинско кривичног законика, прикривање учиниоца и последица кривичног дела које се не јавља као саучесништво при извршењу кривичног дела, повлачи за собом меру друштвене заштите само онда ако je то посебно предвиђено као засебно кривично дело. Прикривање учиниоца сматра се као кривично дело само ако се односи на кривично дело чији je учинилац осуђен најмање шест месеци лишавања слободе, док прикривање учиниоца ко je се односи на лакше случајеве неког кривичног дела не повлачи кривичну одговорност. Прикривање ствари сматра се као кривчно дело против имовине у разним облицима предвиђено у глави кривичног дела против имовине. На начин поступа Грузински кривични законик (20). У енглеском кривичном праву подржавање се исто тако сматра као врста саучесништва. Ово право разликује саучесништво пре извршења кривичног дела и после извршења кривичног дела (21). Прикривање пак ствари произашлих из кривичног дела сматра се као кривично дело против имовине (22). У Сједињеним Америчким Државама, слично као и у Енглеској, подржавање се сматра као саучесништво после извршеног кривичног дела а прикриванье ствари као кривично дело против имовине (23). » Као што се из претходног излагања види, данас готово сва кривична законодавства сматра ј у прикривање као засебно кривично дело и то већином као кривично дело против имовине. Што се тиче личног прикривања, тј. подржаваша, нека законодавства још увек заступају гледиште да je то врста саучесништва, док друга законодавства га сматра j у као засебно кривично дело, било као кривично дело против правосуђа, било као једно од кривичних дела пружања помоћи учиниоцима после извршења кривичног дела. Интересантно je, међутим, напоменути да теорија по правилу увек сматра подржавање као посебан кривичноправни институт и као

(19) А. А. Герцензон и други: 'Уголовное право, общая часть, Москва, 1948, стр. 417 —420; Б. М. Чхиквадзе и други: Советское Уголовное право, часть обш а Я> Москва, 1952, стр. 300 —301.

(20) И. Г. Голдков: Уголовное право, Москва, 1947, стр. 318 —319; А. А. Пионтковский Б. Д. Меньшагин: Курс Советского Уголовного права Особенная часть, Москва, 1955, стр. 777—782; А. А. Герцензон: op. cit., стр. 419; Б. М. Чхиквадзе: юр. cit., стр. 300—301.

(21) Seymour F. Harris: Principles and Practice of The Criminal Law, 17 ed., London, p, 41 —42.

(22) S. F. Harris: op. cit., p. 355,

(23) Justin Miller: Handbook of Criminal Law, 1934, pp. 239 —240 ; 396.