Анали Правног факултета у Београду
8
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
такав се упоређује са прикривањем када je потребно разграничити поједине врсте пружања помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела. У овом излагању, које je посвећено прикривању, даће се анализа овог кривичног дела са гледишта извесних законодавстава. Што ce тиче подржавања, биће само укратко указано на разграничено овог од прикривања, уколико се и подржаване може такође односити на сакриване ствари као трагова извршеног кривичног дела. 1. Кривично дело ce састоји y прикривану ствари које су прибављене извршењем неког кривичног дела. Према томе, претпоставља се да je претходно извршено неко друго кривично дело на основу којег je учинилац дошао до ствари које могу бити предмет прикривана. Као прво питане у вези са прикриванем поставља се, према томе, одређиване овог претходног кривичног дела које може служити као основ прикривана. Пој едина законодавства поступају различите у овом погледу. У нашем Кривичном законику, у чл. 265, назначено je само да ствари треба да су прибавл>ене кривичним делом, без даљег означавања природе и врсте овог претходног кривичног дела. Из овог разлога узима се да то може бити свако кривчно дело без обзира на његову врсту*и тежину. Није нужно да то буде кривично дело против имовине, могуће je, например, да се прикриване изврши у вези са стварима које су прибављене извршењем кривичног дела подмићивања, фалсификовања, итд. Могу доћи у обзир како кривична дела из овог законика, тако и кривична дела из неког друтог кривичног закона, савезног или републичког. Нема прикривања, међЈ т тим, ако су ствари прибављене из извршена неког прекршаја или привредног преступа (24). Слично се узимало по ранијем Југословенском кривичном законику (25). Швајцарски кривични законик захтева да су ствари биле прибављене веком „кажнивом радњом“ али се под овим подразумевају не само имовинска кривична дела већ и сва друга кривична дела (26). Италијански кривични законик такође не одређује претходно кривично дело ни по врсти ни по тежини. Теорија узима да то може бити свако кривично дело, имовинске или које друге природе. То може бити и кривично дело извршено у иностранству. Али се захтева да то претходно дело буде кривично дело а не прекршај (27). Француски кривични законик у пропису који говори о прикривању као претходно кривично дело назначује крађу, злоупотребу поверена и превару, али се узима да су то само најчешћа кривична дела која дају повод за прикриване, што значи да нису искључена ни друга кривична дела чијим извршењем се могу прибавити неке ствари. То
(24) J. Таховић: Кривично право Посебни део, П изд., Београд, 1955, стр. 354; Коментар Кривичног законика, Београд, 1957, чл. 265 I 1. (25) Т. Живановић: Основи Кривичног права Посебни део, I кн>., Београд, 1939, § 76 I 1 а.
(26) О. A. Germann: op. cit, art. 144. (27) G. Maggiore: op. cit., p. 808.