Анали Правног факултета у Београду

ПРИКРИВАЊЕ СТВАРИ

може бити злочин или преступ али не и прекршај. Дело мора да je стварно кривично дело а не само по схватаньу прикривача (28). Немачки кривични законик исто тако даје широку формулацију појма претходног кривичног дела, омогућујући на тај начин да се под овим подразумевају сва кривична дела, мада се наглашава да практично највише долазе у обзир разне врсте крађа, разбојништва, утаја, превара и слична кривична дела. Чак се узима да претходно кривично дело може бити и иступ (29). По енглеском општем праву прикриванье се сматрало као преступ без обзира из кот су кривичног дела ствари биле прибављене. По закону о жрађи из 1916, међутим, правя се разлика да ли je претходно кривично дело злочин или преступ, па се према овоме одређују различите казне за прикривача. Иначе се претходно кривично дело не одређује по врсти, тако да je довољно да су ствари прибављене ма којим злочином или преступом (30). Кривични законик РСФСР говори само о украденим стварима, али судака пракса даје широко тумачене прописа који говори о прикривану, тако да се под претходним кривичним делом подразумевају. сва кривична дела из чијег извршеньа се могу прибавити ствари које могу бити предмет прикривања. Прецизнију формулацпју дају други совјетски кривични закошщи. Тако, Белоруски кривични законик назначује да прибављене ствари могу потицати не само из крађе, већ и из шьачке, разбојништва, утаје, злоупотребе поверења, итд. Слично одређује појам претходног кривичног дела и Украјински кривични законик (31). 2. Прикриваьье ствари у неким случајевима може се односити на ствари које се појављују и као трагови извршеног кривичног дела, па се самим тим онемогућује откривање овог кривичног дела и хватанье учиниоца дела. Из ових разлога поставља се, даље, питане како утврдити раз лику у оваквим случајевима између стварног и личног прикривања, тј. када постоји прикривање а када подржаване односно пружање помоћи учиниоцу после извршења кривичног дела. У оним законодавствима где се прикривање може извршити не само са умишљајем већ и из нехата, разлика између ових кривичних дела пре свега je у томе што се подржавање може извршити само са умишљајем. Мало je теже утврдити ову раз лику када се прикривање извршује са умишљајем, али ипак у овом погледу постоје нека правила. Код подржавања, лице које прикрива ствари као трагове кривичног дела, чак и онда кад су побуде из ко-

(28) Jean Larguier: Recel, у Dallez Encyclopédie Juridique, nos 13, 16, 18, 19; H. Vouln: op. cit., art. 97; Rousselet-Patin: op. clt. art. 720.

(29) Reinhard Frank: Das Strafgesetzbuch für das Deutsche Reich, Kommentar, 16 Aufl., § 259 II 1; J. von Olshausen’s Kommentar zum Strafgesetzbuch, 11 Aufl., § 259 3: A. Schönke H. Schröder; op. cit., art. 259 V.

(30) Закон о крађи Larceny Act 1916, допуњен ca Criminal Justice Act 1948, посвећује цео један одељак (Section 33—44) кривичном делу прикривања, Russell on Crime, 10 ed. London 1950, Volume 2, p. 1330; Harris: op. cit., p. 355.

(31) А. А. Пионтковский В. Д. Меньшагин: op. oit., стр, 777; И. Т. Голяаков: op. cit., стр. 318.