Анали Правног факултета у Београду

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јих се то чини користолубиве природе, као што je то случај например код такозваног користољубивог подржавања, поступа првенствено у интересу учиниоца или саучесника претходног кривичног дела. Код прикривања, међутим, прикривач по правилу поступа у свом интересу. Прикривање се, затим, може извршити само радњама ко je се по закону сматрају као радше овог кривичног дела, док код подржавања могу доћи у обзир све делатности којим се ствара повољнија ситуација за учиниоца или саучесника претходног кривичног дела. Најзад, предмет прикривања могу бити само ствари а подржавање се може односити на обезбеђење учиниоцу претходног кривичног дела ма какве користи која je прибавлена извршењем једног кривичног дела (32). 3. —■ Пој едина законодавства се разликују такође када треба одредити појам ствари које могу бити предмет прикривања, По нашем Кривичном законику предмет прикривања могу бити ствари које су прибавлена кривичним делом али исто тако и ствари које су добивене продајом или заменом ствари ко je су директно биле прибавлене кривичним делом. Под овим се подразумевају само ствари у материјалном смислу а не и права. Иначе појам ствари се узима у ширем смислу подразум евајући под овим и новац. Предмет прикривања могу бити како покретне тако и непокретне ствари (33). Слично се узимало и по ранијем Јутословенском кривичном законику (34). Совјетско кривично право узима да предмет прикривања може бити ма која имовина добивена кривичним делом, без тачног одређивања да ли под овим треба подразумевати и имовину која je прибавлена посредством ствари које су биле директно прибавлене претходним кривичним делом (35). Швајцарско кривично право узима да предмет прикривања могу бити само ствари које су директно прибавлене кривичним делом а не и ствари које су добивене посредством ствари прибавлении кривичним делом (36). Италијански кривични законик и теорија дају мало више објаппвења у погледу ствари које могу бити предмет прикривања. Пре свега, узима се да се прикривање може односити само на покретне ствари а не и на непокретне. Друти услов je да су ствари власништво неког лица. Нема прикривагьа ако су у питању ничије или напуштене ствари, иако су оне биле прибавлене неком кажњивом радгьом. С друге стране, предмет прикривагьа могу бити не само ствари ко je су директно произашле из извршења кривичног дела већ и оне које су добивене заменом или прерадом ствари које потичу од кривичног дела (37). Француски кривични законик назначује само да предмет

(32) A. Schönte H. Schröder: op. cit. § 259 П; R. Frank: op. cit., § 259 I. (33) J. Таховић: Кривично право, op. dt., 353 —354; Коментар, op. dt., чл. 265 I I.

(34) T. Живановић; op. cit., § 76 X 1 a. (35) А. А. Пионтковский В. Д. Менђшагин; op. edt., стр. 777—778; И. T. Голяков, op. dt., стр. 319.

(36) О. A. Germairn: op. dt., art. 144. (37) G. Maggiore; op. cit., p. 808—810.