Анали Правног факултета у Београду

22

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„Ако неко закључи mercatum и за тај mercatum положи капару од једног фолара, mercatum je у сваком случају чврст и не може се покајати” (16) (Ст. VIII, 17, 1). „(1) Трговци који желе да узму у закуп неки брод или барку, дужни су да положе на име капаре један фолар, у присуству бродског писара, да би посао био чврст, а писар je дужан да забележи да je капара дата, као и све оно што je међусобно уговорено. (2) И ако трговац или трговци xohe да напусте тај брод или барку дужни су да власнику плате делу закупнину, у висини како je уговорено, сваки за свој део” (17) (Ст. VII, 37). Као што се види, полагање капаре je према првом тексту факултативно („Ако неко [...] положи капару“). Уговорне стране могу да положе капару од једног фолара ако то желе, али она нема никаквог утицаја ни на настајање уговора, ни на гьегову даљу судбину: када je уговор једном закључен, он постаје „чврст” и ни једна утоворна страна не може више од гьега одустати. Текст наглашава flà je уговор чврст „у сваком случају” (omnimođo) дакле било да je капара положена, било да није и посебно истине да се уговорне стране не могу више „покајати”, што значи да капара нема улогу одустанице. Она je, према томе, само знак да je уговор закл>учен. Према другом тексту, капара je саставни део обавезне форме за закључење уговора о закупу брода („дужни су да положе на име капаре један фолар“). За испугьегье потребив форме у којој се овај уговор према прописима Статута закључује потребно je join и да бродски писар убележи све одредбе уговора у бродску књигу (Ст. VII, 3, ст. 1). Даља функција овако положено капаре je и код овог уговора само конфирмативна. Као ни у првом случају, ни овде се једном заюьучени уговор не може више раскидати. И у овом тексту се каже да се капара даје да би уговор био „чврст“, а у следећем ставу се понавља, експлицитније него у општем тексту, да се од уговора не може одустати; закупац ће бити дужан да одговори својој обавези, без обзира да ли ће користити закупљени брод или не (Ст. VII, 37, ст. 2). Притом више закупаца стоје према власнику брода у подељеном облигационом односу и сваки плаћа закупнину само за свој део. Од ове обавезе закупац ће бити ослобођен једино ако умре пре него што je отпочео утовар (ib. ст. 4), односно ако je робу пре своје смрти делимично утоварио, платиће закупнину само за одговарајући део (ib. ст. 5) (18).

(16) „S 1 aliquis fecerit mercatum cum allquo et pro ipso mercato dederit arram rnim fonarum, mercatum ipsum sit omnimode йгтшп, et penltere non possit”. Статут, VIII, 17, цитирано према изд. Богишпћ Јиречек, Загреб, 1904.

(17) „(1) Mercatores qui nauliçare voluerint navem aliquam vel lignum, debent dare unum folarum pro arris, in presencia scribanl navis, quod mercatum sit firmum, et scribanus teneatur scribere ipsas arras et ' pacta omnia que in simul fecerint. (2) Et si mercator vel mercatores velent dimittere ipsam navem vel lignum, emendare debeat patron о to tum naulum de quanto ipsi habuerint naulijçatum, quilibet pro parte sua”.

(18) ~(4) Et si aliquis illorum qui nauliçajssent navem vel lignum, moriretur antequam poneret in nave et arras dedisset, ni hit debeat satisfacere patrono de naulo. (5) Et si aliquid in naulo posuisset, volumus quod solvere debeat secundum racionem mercium que intus fuerint posite”.