Анали Правног факултета у Београду

О КАПАРИ У ДУБРОВАЧКОМ ПРАВУ

ског грађанског законика и чл. 908 Општег грађанског законика) капара има ову функцију. Најзад, капара je у неким правима и посебна форма закљученьа уговора. У раном средњовековном праву у Италији, у време када куповина и продаја још није била консенсуалан уговор, полагање капаре претстављало je једну од форми закључења овог уговора (11), и то у неким провинцијама обавезну форму при куповини и продаји непокретности (12). 2. Дубровачки статут посвећује капари две главе. Прва се налази у седмој књизи Статута (Ст. VII, 37), међу прописима који се односе на поморско право, и има у виду капару коју полажу трговци приликом закључења уговора о закупу брода. Друти текст je у осмој књизи Статута (Ст. VIII, 17), што показује да je нетто доцнијег датума (13) и односи се на уговоре који су обухваћени заједничким термином mercatum. Овај се термин употребљава у дубровачким изворима обично у значењу уговора о куповини и продаји (14), али му je значење некад и шире (15), тако да би се могло закључити да овај други пропис има у виду све уговоре који трговци закључују у оквиру своје професионалне делатности, као и сваки други уговор о куповини и продаји. Према томе, иако je донет после првог текста овај други текст je ошпти текст. И један и друти текст разликују две врсте капаре, капару од једног фолара и капару већу од једног фолара, и приписују им различите функције. Ако се на име капаре положи само један фолар, она служи као знак да je уговор заюьучен, а код уговора о закупу брода још и као обавезна форма закључења уговора. Капара већа од једног фолара имала je улогу одустанице. Конфирмативна улога капаре од једног фолара произилази Јасно из оба текста:

(11) G. Astuü: I contratti obbllgatori nelia storia del diritto italiano, Milano, 1952, стр. 229—230 и 350 и даље.

(12) Consuet. Neapoli. tit. 30; „Venditlonls contractus super stabilitaus est nullus ipso lure, nisi arrha data fuerlt, vel tradita rel venditae possessio“. Наведено према G. Astuü: нав, дело, стр. 230.

(13) Као што je познато, осма књига Дубровачког статута отворена je после ньегове прокламације (после 1272). Глава VIII, 17 није датирана, као што нема датума ниједна глава испред н,е {изузев другог, накнадно доггисаног дела главе VXEI, 14); а прва глава осме књиге која има датум je глава XXII од 7 јула 1275. С обзиром да су главе у осмој књизи Статута сврстане хронолошки, овај пропис о капари донет je после 1272, а пре 7 јуна 1275.

(14) У Статуту се термин mercatum зтотребљава у значењу уговора о куповини и ггродаји на следећим местима: Ст. VI. 17 (продаја соли у виду трговине), Ст. VT, 59 —61 (забрана трговине са Далматинцима), Ст. VIII, 22 (о трговини на кредит), Ст. VIII, 40 и 83. Према речнику Du Cange: Glossarium mediae et Intimae Latmltatis, Tomus V (Niort-Londres, 1885), mercatum je „contractus emptionis vel venditlonis (nostris „marché”)”.

(15) Например у Статуту у тексту који се овде даље наводи о уговору о закупу брода De mercato quod sit de naulo et arris Ст. VII, 37, У архивском материјалу се mercatum може наћи y значењу уговора о превозу робе в. документ објављен у збирци Г. Чремошкина; Историски споменици дубровачког архива, Београд, 1932, документ бр. 414 али и уговор о куповини и продаји непокретности в. објављен документ у збирци G. Cremoškina: Spisi Dubrovačke kancelarije, Zagreb, 1951, књ. I, документ бр, 309.