Анали Правног факултета у Београду
30
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
У овом конкретном случају стари je државни законодавни орган владар замијењен новим законодавним органом Конвентом. И један и други су издавали правне прописе, тј. стварали су право, само што се то радило у интересу различитих класа, од којих je буржоазија замијенила на власти племство. Ради се, дакле, о смјени старих законодавних органа од стране нових који су израз новог стања у конкретним облицима класнога друштва, тј. у одређеним државама. Али се са пролетерским револуцијама положај мијења. У ФНРЈ долази најприје до реорганизације државног апарата и тада већ почиње процес одумирања државе и права, који се показује у томе, да на мјесто многих државних органа, који су одвојени од народа и правних прописа, што их они издају, долазе нови органи и нови прописи. Ти нови органи нису више државни, него друштвени, зато што нису одвојени од народа. Или су то зборови бирача, комисије и савјети грађана и референдуми, у којима радни народ изравно учествује. Или су то скупштине и њихови органи, у којима се налазе од народа изабрани представници који у гьегово име врше одређене функције за трајаае својега мандата. Или су то раднички савјети у подузећима, или скупштине других привредних и друштвених организација, итд. Сви они издају прописе, који добивају изравну или посредну санкцију од државних органа. Из те основне чињенице излази да у нашем уређењу нису само државни органи они, који издају плавне прописе, већ да су то такођер друштвене организације. Али то нису правки прописи по својој суштини, већ само по форми: њихов друштвени садржај добива од стране државних органа санкцију, која их накладно чини правним прописима. Има мишљења, која сматрају да je „социјалистичко право“, нова појава и по садржају и по форми (3). Она се темеље на методи, која иде за тиме да анализира правне појаве одвојено Рд органа, који издају правне норме. Таква je метода довела до закључка, да je право „једна посебна друштвена сила“ (4) и да оно у социјализму „знаки владавину објективних норми" (5), да представльа „нову историску категорију права“ (6), и „заштиту нових тако да кажемо социјалистичких природних права“ (sic! О. М.) друштвених органа и установа, произвођача и грађана као „принцип владавине права” (7). На тај je начин појам права био потпуно отуђен од стварности оних органа, који издају правне норме или санкционирају друштвене прописе, дајући им квалификацију правних. То je отуђење дове-
(3) Ј. Ђорђевић; Социјализам и право, „Међународна политика”, 1955, св. 124 —125, 126 —12В и 132, Б. Јевремовпћ, Ј. Хрнчевић и др. у дискусији о питањима теорије права, нав. Д].
(4) Као горе, св. 124, стр. 14. (5) Као горе, св. 126 —128, стр. 33. (6) Као горе, стр. 34.
(7) Као горе, св, 132, ст. 14.