Анали Правног факултета у Београду
ОДУМИРАЊЕ ПРАВА
33
(14), и опћа законитост, која влада на подручју те релативне самосталнрсти. Да се дође до спознаје о скупном одумирању државе и права,, потребно je посматрати државу и право као одраз конкретних појава у појединим земљама и установити оно, што им je заједничко у разним фазама развитка. Ваља утврђивати оно, што je опће и посебно у процесу постанка и развитка државе и права у појединим земљама са класном организацијом друштва, да би се касније могло установити када и како то опће и посебно —, као характеристике државе и права -—■ почињу нестајати, уступајући мјесто, другим облицима друштвене организације и друштвених норма. Притом ваља имати у виду оно, што je Енгелс писао о судбини старик правних облика у буржоаском друштву: „Облици старог феудалног права могу се великим дијелом задржати и испунити буржоаским садржајем, штавише, може се феудалном имену директно подметнули буржоаски смисао [..(15). У овим ријечима Енгелс истине чињеницу, да се у старе феудалне правке форме, много пула уносио нови садржај, који одговара капиталистичким продукционим односима. Али и код нас постоји аналогно стање. У старе правне форме класнога друштва убачен je нови социјалистички садржај. Само анализа како се развијају облици државе и права може допустити, да се утврди што je у данашњим нашим увјетима стара правна форма, а што нови садржај. Дакако, у оквиру простора, којим располажемо није могуће обухватити тај проблем са свих страна. Стога he се даље излагање ограничили само на један дио проблема, и то на законодавне органе и на прописе, што их они издају. 11. У нашем друштвеном уређењу удара у очи чињеница, да у њему постоји велик број прописа, који регулирају различита поДРУчЈ а друштвенога живота. Постоје прописи, што их издају савезни органи, затим републички, и на крају котареви и опћине. Ако' се та чињеница успореди са стањем прије ослобођења, какво je владало y бившој Југославији, онда je број правних прописа био далеко мањи, Ако не друто, а оно није било републичких и котарских прописа, док су се правки прописи појединих бановина издавали у далеко машем броју, захваљујући централистичком и унитарном начелу државног уређења, какво je владало до 1939. И тако долази до повећања броја правних прописа на нашем: територију. Заступници механистичкога гледишта истину наводни парадокс, да се крај одумирања државних органа повећава број
(14) Ludvig Feuerbach 1 kraj njemačke klaslčne fUozofije, u: К. Marx i: F. Engels: Izabrana djela, Zagreb, 1950, стр. 367 и сл.; писмо J. Блоху 21. —22.. септембра 1890., нав. дј ., стр. 455 —456; писмо К. Шмиту, 27. октобра 1390, навдј., стр. 459 и сл.
(15) Ludvig Feuerbach . . ~ као горе, стр. 368.