Анали Правног факултета у Београду

32

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дација министарстава и разних државних управа формално ce састојала у том, да су њихове функције биле пренесене на органе друштвеног управљаша. А стеарно се тај прюцес састојао у томе, да су се укидањем старих министарстава и управа (квалитет) ослобађали људи, који су као индивидуални и колективни државни органи вршили те функције. Ови су људи сада представљали квантитете, који су у другачијим комбинацијама и омјерима, у првом реду стављајући своје стручно знагье на располаганье локалних органа власти, формирали нове органе друштвеног управљања. Ти су органи нови зато, што у н>има изравно учествују припадници раднога народа, који су рани je били, искључени из њих, као што су напр. савјети грађана код народних одбора. То значи, да се уз „разбијање“ старе „државне машине“ одвојене од већине становништва развијају нови органи власти раднога народа, који су његов саставни дио. Та се повезаност по правилу не истине тако да се не утврђује сва сложеност узајамног дјелован>а свих елемената тог процеса. А то доводи до сувише једноставног просуђивања проблема о одумирагьу државе и права. У сложеном процесу одумирања државе и права и истодобнога настајаша нових облика друштвеног управљања и нових друштвених прописа теоретски није истакнута повезаност појединих појава, које га сачињавају, као ни њихове унутрашзье супротности. Навели смо као методске недостатке једностраност и симплифицирање, који ометају упознавање свјгх компонената тога процеса. Тај je недостатак истакнуо већ Лењин још 1918: „Људи су навикли, да капитализам апстрактно супротстављају социјализму, и да међу једним и другим дубокоумно стављају ријеч ’ckok’ “ (13). Акстрактно супротстављање не допушта, да ce утврде конкретне појаве, у којима ce одвија сукоб између старог и новога. Мјесто такве анализе заузима апстрактни појам „скока“ или „пријелаза“, којему се по вољи даје садржај, више или мање отргнут од процеса друштвенога збивања у стварности. Постоји још један недостатак, који излази из специфичнога характера правних наука. Наиме, о одумирању државе и права говори се у оквиру друштвених увјета наше земље, која je у свијету најдаље допрла у том процесу. И не би било исправно говорити другачије. Али недостатак je у томе, што се о том процесу говори сало са позиција нашега друштва, посматрајући га као једну специфичност друштвених односа у ФНРЈ, и заборављајтфи при томе, да je та специфичпост само један од конкретних начина, у којима се у исто вријеме испољава опћа законитост развитка на подручју државних и правних појава без обзира на земљу, у којима те појаве настају. Другим ријечима, не узима се у обзир релативна самосталност тога дијела друштвене надградње, коју исп-гче Енгелс на више мјеста

(13) Лењин: Сочиненија, изд. IV., sv. XXVII, стр. 243 (подцртао О. М.).