Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година VI Октобар —Децембар 1958 Број 4

ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ПРАКТИЧНА НАСТАВА У НОВОМ РЕЖИМУ ПРАВНИХ СТУДИЈА У ФРАНЦУ CKO J

У Француској су и теоретичари и људи из праксе правници, ■економисти, адвоката, људи из администрације и из привреде већ давно указивали на чињеницу да правке студије не одговарају више гзахтевима које поставља садашњи економски и друштвени живот. Режим правних студија који je био на снази до 1955 важно ]е ;више од тридесет година, с обзиром да je установлен декретом од 2 августа 1922. Али и тај декрет je у суштини мало изменио систем студија који je важио у XIX веку. Нема сумгье да су правни факултети претрпели извесне измене од времена Конзулата и Царства; нема сумгье да су се уз првобитне предмете, који су имали за сврху искључиво да припреме студенте за судски позив и друге аналогне позиве (гра■ђанско право, кривично право, поступак, трговинско право, римско право, историја права, јавно право, итд.) постепено, почев од 1870, развили и други предмета: уставно право, административно право, мефународно јавно право, радио право, политичка економија, итд. Али наставни програми ових нових предмета стварани су врло често, беЗ одређеног плана и без координације са наставом на факултету у целини, тако да се показало да нису у довољној мери задовољавали нове потребе. С једне стране, научни и истраживачки рад на факултетима je био ограничен и њиме су се бавили једино професори и докторанди; студента, са недовољно претходне спреме, нису имали могућности да им се у том раду придруже. С друге стране, и што je нарочито важно, настава je задржавала свој чисто академски карактер и била je чисто теориска. Правни фанултети су, као и у XIX веку, били „храмови беседништва“, где су се професори сувише често ограничавали на то да пред немим аудиторијумом држе сјајна предавања, узорне примере беседничке уметности. Како je могуће да се на тај начин формирају добри стручњаци у пракси? То je значило да je теорија, која се предавала на факултету, ишла у раскорак са практичним знањима потребним за суд, за админиетрацију, за привреду, да се није водило рачуна о друштвеном и економском развоју и о различитим позивима за које je требало да се нрипремају студента правних факултета. Водећи рачуна о овим потребама декрет од 27 марта 1954, употиуњен уредбом од 29 децембра исте године, приступио je потпуној ре-