Анали Правног факултета у Београду

386

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

форми правних студија, реформи која je ступила на онагу 1 новембра 1955. Два су средства оцењена као најпогоднија да би се постигао постављени циљ: Прво, разликују се две фазе у току студија. У првој, која траје две године, и која je заједничка свим студентима, студенти стичу основна знања. У другом делу студија, који траје исто тако две године, врши се специјализација и студенти могу да бирају између три отсека: отсек приватног права, за оне који желе да се посвете судском или слиянии позивима; отсек јавног права и политичких наука, за оне који желе да раде у администрации или у међународним организацијама; и, најзад, економски отсек, за оне који имају камеру да раде у привреди или да се баве економским и социјалним проблемима (1). На тај начин, правки факултети нису усвојили, по узору на филозофске факултете и на факултете природних наука, идеју припремне године, али су, поделом студија на две фазе, продужили трајање студија са три на четири године. Друго средство које je примљено овом реформой и које претставља основну замисао њених аутора, јесте установа практичне настав е. Предавања су, наравно, задржана, и она постају продубљенија с обзиром на уведене специјализације, али овај облик наставе употпуњен je практичном наставом која претставља „средство неопходно за остварење истинске реформе универзитетских студија“ (2). Практична настава има двоструку намену, да упути студенте у истраживачки рад и да формира добре стручњаке. На који се начин ова два цшьа остварују, видећемо у току даљег излагања које je поделено на три одељка, посвећена организацији, извођењу и резултатима практичне наставе (3). I Организација практичне наставе, И Извођење практичне наставе, 111 Резултати и прва искуства. I. Организацией практичне наставе Модалитети новог режима правних студија који се примењује од 1955 или су утврђени декретом или су остављени слободној иницијативи наставног особља, већ према томе да ли je реч о општим правилима и организационим формама, или о самој суштини реформе.

(1) Декретом од 26 августа 1957 правый факултетп су постали правки и економеки факултети, jep се правке и еконоыске студије и даље обавл>ају у истој установи.

(2) Образложење декрета од 27 марта 1954. (3) У овом чланку се нарочито излаже начин на који je реформа замишљена pi спроведена на Правном и економском факултету у Греноблу; али се, ипак, nppiTOM тежило да се он шго je више могуће уопшти.