Анали Правног факултета у Београду
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
458
плански смер тој економици, намеће том ограничавању у виду привредних планова и других инструмената трајан, друштвено-политички јасно одређен характер. Управо у томе je нови, социјалистички карактер нашег грађанског права. Но и у буржоаском и у нашем праву, у самој техници ограничавања, има нешто заједничко: ограничавања по правилу се не крећу на грађанскоправном терену, него на равноправном, испољавају се у административном, уставном и финансиском праву. То je разлог да грађанскоправна техника, она техника која je већ била изграђена у римском праву, рецимо пренос стварних права и њихова заштита, подела права на апсолутна и релативна, појам облигације, разне врете и типови уговора и других облигационоправних односа, остају формално скоро иста. Садржипске промене појављују се на терену јавног права. Додуше има ограничена која су и по форми грађанскоправна утолико што нису обухваћена другим гранама права, например, ограниченье слободе уговарања „савесношћу и поштегьем“ (Treu und Glauben), забрана зеленашких уговора и т.сл. Но у суштини и ова правила су слична јавноправнима, она претстављају ошпте императивне прописе који ограничавају слободу уговарања. 3. Горње тврдње поткрепићемо неким примерима. У области стварног права начин ограничена приватне својине je двојак. Мањи број прописа који ограничавају својину je грађанскоправни, рецимо прописи из области суседског права. Но већина тих прописа су административноправни, нихова повреда je угрожена администрагивноправном санкцијом. Ова ограничена намећу не само границе својинским овлашћенима, него нека су од њих тако драстична да прописују позитивне радне ко je власник мора да предузме према предмету своје својине, као, например, закон о обрађивању необрађеног земљишта од 20 марта 1957. Сва ова ограничена у крајњој линији потчинавају приватну ' својину јавном интересу. Код друштвене својине, као што смо то већ много пута изнели, јавноправна компонента je збир јавноправних овлашћена која уоквиРУЈУ грађанскоправни израз друштвене својине у виду права коришћења. Али у оквиру тих јавноправних овлашћења, без обзира на њихову оштрину и бројност, и приватна својина и гфаво коришћења подложни су истим правилима у погледу нихове заштите и промета као класична приватна својина. О томе смо већ говорили. Без обзира, например, колики допринос плаћа титулар права коришћења на неко основно средство, колики износ уплаћује у амортизациони фонд приликом, преноса тога средства, без обзира што основно средство може да пренесе у начелу само на друштвено правно лице, или што евентуално мора тражити одобрење неког административног органа за пренос правила о предаји као начину стицања, правила о сношењу ризика, о одговорности за правке и физичке недостатке