Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

459

иста су као и у класичном буржоаском праву (4). Јасно се види да се ограниченна крећу на равноправном терену. У области облигационог права, као што смо видели, такође се одржавају стара правила. Например, правила о понуди и заюьучењу уговора, о форми, обезбеђењу и извршеньу уговора, о доцњи, о уговорној казни, о накнади штете иста су као и у класичном буржоаском праву. Код осталих врсти облигација као код неоснованог обогаћења, грађанскоправних деликата, такође примењујемо стара правила. Горња правила важе без обзира на евентуална административна ограниченна у вези са уговорима, на регистровање уговора код друштвених или административноправних органа, код добијања одобрења за заюьучегье уговора, на девизна ограниченна која се евентуално појављују код плаћања, итд. Момент подвођења тих уговора под план, под општи интерес, испольава се управо кроз та административна ограниченна исто тако као и код стварних права, та ограниченна дају оквире грађанскоправним правилима о уговорима код нас. Но у оквиру тих граница са успехом се примењују класична правила. Ипак, има извесних појава при том ограничавању на које морамо указати и које су повезане еа горе изнетом законитошћу развоја нашег грађанског права. , Сужавање слободе уговарања испољава се у повећању броја разлога за неважност правних послова. Тај број je данас много већи него што je био у буржоаском праву, нарочито у гьеном либералном периоду. Нарочито се повећава број тзв. ништавих, тј. апсолутно неважећих правних послова. То je она врста неважности правних послова која потиче из сукоба правног посла са општим јавноправним порезом. Некад je број ништавих правних послова био сасвим незнатан. Поред неких особитих забрана број противзаконитих и неморалних правних послова био je мали. Ошпти јавноправни оквири су били веома широки, а неморалнима су се сматрали само мали број правних послова, нарочито они који су се сукобљавали са полним моралом. Но већ у буржоаском праву je почело све веће ограничавање. Прво je почела, из опште познатих разлога, административна ингервенција државе у радне односе. Но после су и неке друге гране друштвеног живота, неки породични односи, просвета, социјално осигурање, итд., односи који су се раније сматрали ~приваты иута“ (а који су се махом сводили на робне односе, рецимо школовање у приватним школама, заштита здравља код приватних лекара) изузети су из поља регулисаньа грађанског права и поднети су у поље регулисања административног права. Па се онда администра-

(4) На уговор о ггреносу права коришћења не утиче ни то да je садржина тога права различите према предмету на који се односи (например, да ли je предмет основно или обртно средство). Характеристична појава нашег права je у томе да, насупрот јединственом праву својине класичног буржоаског права, уводи више врста стварних, својинских права (слично садашњем енглеском или ранијем феудалном праву). V вези с тим характеристична je и разноврсност субјеката права, например, подела правних лица у нашем праву на приватна (грађанска) и друштвена.