Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

460

тивна интервендија проширила на све већи број привредних односа. Код нас та врста интервенције (без обзира на неке квалитативне разлике у саком смислу регулисања, например, самоуправно а не „државно“-управно регулисање), то изузимање разних сфера друштвеног живота из области грађанског права, а нарочито привреде характеристично je правило нашег социјалистичког правног система. Неке односе, рецимо односе коришћења станова, грађанско право регулише само супсидијерно. Грађанскоправни уговор je ништаван ако je супротан административном акту који регулише исти однос. Ти случајеви су веома чести у области привреде. Затим, околност да правна лица као субјекти грађанског права добијају све више маха (код нас титулари друштвене својине су увек правна лица), намеће такође једно ограничење. Правна лица имају такозвану специјалну правку способност насупрот општој правној способности физичких лица (5). Њихова правна способност ограничена je циљем због којих су основани. У начелу правки послови закључени противно специјалној правној способности правног лиц& су ништави (иако je у пракси често тешко одредити границе специјалне правке способности ; правног лица). Но поред законских забрана и ограниченна, сужава се и морална граница у којима се могу кретати грађанскоправни послови. У римском и класичном буржоаском праву обраћа се пажн>а само на формалну једнакост странака, на формалну слободу њихових воља. Шихова фактичка, друштвена и економска неједнакост по грађанском праву уопште се не узима у обзир. Такође се не узимају у обзир ни друштвени мотиви изјава воље. Тек појавом тзв. зеленашких правних послова почшье у грађанском праву да се испољава мисао да je фактичка неједнакост странака, у конкретном случају извлачење несразмерне корисги једне уговорне странке из физичке или моралне беде, неискуства, подређеног положаја сауговарача, може бити разлог ништавости правних послова. Истом циљу служи и гећ наведена установи савесности и поштења (изречена први пут у § 157 Немачког грађанског законика) по коме правке послове треба тумачити и остварити у складу са моралним схватањима средине. Даља консеквенца тога начела je да не важе правки послови, иако њихови елементи формално испуњавају све захтеве које објективно право предвиђа, ако су њихова садржина, циљ, начин остварења или слитна околност у вези с тим послом супротни моралу, стандардним схватаньима и понашавьу оне средине у којој су закључени. Разум.љиво je да ови правни инструмента који већ у буржоаском законодавству служе тзв. „социјализацији“ права постоје и у нашем праву и требало би да имају још ширу и општију примену. Они код нас служе зато да кроз грађанскоправне послове дођу до изражаја социјалистички друштвени односи и да правни послови не буду ни у ком случају средство експлоатације, Зеленашки чосао je

(5) Специјална правна способност je једна појава која данас постоји и у теоријама буржоаских права.