Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

461

истовремено и кривично дело у нашем праву (чл. 263 Кривичног ,законика) a поштење и савесност предвиђа чл. 3 општих узанаса за промет робом. То су. веома ефикасна средства за давање соцмјалистичког карактера нашем грађанском праву. Ипак, мора се приметите да се та средства још не примењују. довољно чак ни онда када je оправданост њихове примене сасвим очевидна. Нажалост, међу нашим. предузећима понекад се појављују у ньиховом пословању такви случајеви који су супротни социјалистичком схватању трговине и пословног морала. Привредни судови ретко реагују на такве појаве, и нема join код нас изграђених критерија у судској пракси за конкретизовање тог социјалистичког пословног морала. Понекад судови не примењују на такве појаве чак ни она средства ко ja су постол ала већ у класном буржоаском праву, као например, правила о симулованости и фиктивности правног посла или правила о побшатьу правних послова (паулијанска тужба иако су код нас честе злоупотребе установе принудне ликвидације). Такође правила о злоупотреби права уопште, која би се у недостатку позитивних прописа могла код нас успешно примешивати у области оиндустриске својине и нелојалне конкуренције, ретко се засад код нас примењују. Ограничавање слободе уговарања огледа се код нас још и у ширењу тзв. типских уговора и уговора по приступу која je такође законити процес и у савременом буржоаском грађанском праву. Код нас типски уговори cé појављују, осим у области транспорта, осигурања, расподеле енергетских извора, још и у неким другим областима привреде, као рецимо код „контрахирања“ пол>опривредних произвола, a постоји тенденција ка типизирању уговора и у грађевинарсгву. Наше ново право, како прописи (чл. 55 општих узанаса, чл. 126 закона о наслеђивању) тако и судска пракса, дозвољавају широку могућност примене клаузуле rebus sic stantibus. Ова установа такође служи горе наведеним циљевима. Ограничавању слободе уговарања и замењивању диспозитивности императивношћу у облигационом праву служи и ширење осигурања уопште и принудног осигурања напосе у нашем праву. Код нас постоји обавезно осиграње путника на бродовима, у аутомобилском саобраћају као и обавезно осигурање путника и робе на железнидама. Тенденција je да се обавезно осигурају и објекти друштвене својине. Горе наведена тенденција огледа се join и у ширењу објективне одговорности у нашем праву, у замењивању субјективне одговорности објективном у многим гранама обавеза за накнаду штетс. Судска пракса код . нас поставила je правила о објективној одговорности држалаца опасних ствари (иако та правила још нису довольно повезана), као и о објективној одговорности предузећа за штету коју њихови службеници наносе у вршекьу или чак поводом вршења послова предузећа, птд. Најзад, имамо у нашем грађанском праву, и то у закону о наслеђивању једну веома интересантну и у суштини социјалистичку