Анали Правног факултета у Београду

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

установу; повећање законског наследног дела извесних лица на рачун дела других наследника уколико су та лица социјално угроженија од других наследника. Тако по чл. 28 закона о наслеђивању ако брачни друг нема нужних средстава за живот, може му се повећати наследии део на рачун других наследника другог наследног реда, узимајући притом у обзир имовинске прилике заинтересованих лица, њихову способност за привређивање као и величину заоставштине. Чл. 29 садржи исту солуцију у корист економско угрожених родителе. Још и неки други прописи закона о наслеђивању предвиђају сличне солуције. Овим прописима je дата судији широка директива да отступи од општих правила о наслеђивању ако то „правичност”, а у конкретном случају економска угроженост неких лица то захтева. Иначе могућност да се отступи од општих правила ако то у конкретном случају захтева правичност поникла je први пут у Немачком грађанском законику (§ 829) у вези са накнадом штете, па су ту идеју после прихватили и други модерни законици, међу њима и Грађански законик РСФСР (чл. 406). Навели смо примере да бисмо показали сужавање слободе утоварања у нашем позитивном праву, замењивање диспозитивних норми императивнима, преношење неких области друштвеног живота из сфере регулисања грађанског права у сферу регулисања административног или уошпте јавног права. Дакпе, оквири грађанског права се стално сужавају но у тим, оквирима се задржава ~стара“ правка техника. То не значи, ипак, да се потпуно задржавају стара правяа правила. Иако се оквири грађанског права сужавају у тим оквирима, појављују се и нова комштакованија грађанскоправна правила, нека стара правила добијају нови смисао, а нека потпуно губе свој знача). Показаћемо то на неким примерима. Уговорна казна je установа грађанског права која потнче још из римског права. Она има двојаки знача), да унапред одреди накнаду штете и да буде средство тзв. уговорне дисциплине, да потстиче сауговараче на уредно извршење уговора. Код нас се уговорна казна много чешће употребл>ава него у буржоаским правима. Шта je томе разлог? Први разлог je у тешкоћама за принудно извршење уговора код друштвених предузећа. Још je спорно у нашем праву које све ствари улазе у имовинску масу предузећа ко je подлеже принудном извршењу. Донедавно се сматрало да основна средства уопште не улазе у ту масу, а и данас je join спорно да ли сва основна средства улазе у њу. Много je лакше и једноставније наплатити уговорну казну него водити принудно извршење. Но уговорна казна такође се појављује у нашем праву и као потстицај за уредно извршење уговора, ао средство привредне, планске дисциплине. Насупрот томе, установе тзв. апстрактне штете, штете која настаје у разлици између уговорне и пијачне цене (а чију могућносг предвиђа чл. 231 општих узанса), не би била оправдана у нашем праву. Судови je нерадо досуђују. Нарочито се не би смела досудити ако потиче од тзв. терминског посла који би свакако требало забранили у нашем праву. Наша трговина никако не сме бити средство