Анали Правног факултета у Београду

464

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ри у којој то „политичко“ право постиже свој цшь, оно укида само себе. Са тога становишта треба гледати, дакле, однос између грађанског и јавног права, како смо то горе поставили.

Андрија Гаме

СТАРО И НОВО У НАШЕМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ

Проучавање старог и новог у позитивном праву je свакодневни задатак свих оних који се баве научном анализом и тумачењем позитивног права. То je тема која се не може обрадити и изложите у једном кратком излагању. Ово питање захтева многобројне и опсежне студије у свим областима позитивног права. Зато овде желимо само да укратко резимирамо постигнуте резултате по овом питању, затем да учинимо критични осврт на извесна постојећа мишљења по овом питавьу, и најзад, да дамо потстрек за даља дубља и темељитија испитивања старог и новог у данашгьем праву. При проучавању односа старог и новог у кривичном праву, на првом месту треба имати у виду да се код кривичног права, с обзиром на саму природу овог права и криминалитета као друштвене појаве, не поставља на исти начин питање односа старог и новог. Док се код извесних грана права, например, друштвеног управљања, радничког самоуправљања, социјалне заштите, итд., питање поставља да ли у новом има уопште нечег старог, дотле у кривичном праву питање се може свести на испитивање шта je у кривичном праву ново. Ово из више разлога. Криминалитет није нека нова појава која се појавила тек у социјализму, већ појава стара колико и само човечанство. Из овог разлога још од давнина почео се изграђивати један систем одбране друштва од криминалитета, правно формулисан као систем кривичног права, матери ј алног и процесног. У овом развоју кривичног права изграђен je читав један систем института у смислу основа и услова кривичне одговорности, како објективних тако и субјективних. Исто тако изграђен je читав jeдан систем мера односно санкција које се примењују на учиниоце кривичних дела. Најзад, створен je један систем инструмената и метода откривања кривичних дела и судског утврђивања кривичне одговорности ньихових учинилаца. Свако друштво и свака држава, од давнина па надаље, брижљиво су се старали да што више усаврше свој систем кривичног права као средства за заштиту од криминалитета а посредно и као средства за своју сопствену заштиту од унутрашњих и спољних напада на државну безбедност и сигурност. Са овога гледишта посматрано кривично право, у целини узев, претставља заиста богату ризницу инструмената и инвенција створену постепено у развоју државе и права а у циљу заштите