Анали Правног факултета у Београду
466
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Потребно je одредити какав je био значај ранијих ставова у вези са питаньем старог и новог у позитивном, праву, найме да ли се то може протумачити само етапним развојем позитивног права, или je пак потребно указати на неке посебне моменте који су утицали на овај развој. Другим речима, да ли су те тадашње новине у кривичном праву, које су касније напуштене претсавл>але заиста нужне карактеристике социјалистичког кривичног права или су утицали друти моменти при њиховом формулисагьу у кривичном праву. На основу овог сматрамо да се при испитивању старог и новог у кривичном. праву може учинити следећа деоба кривичних прописа, и то у три трупе. Пре свега долазе прописи који су раније претстављали новину у позитивном праву али су касније измењени и укинути. Затим долазё новине у кривичном праву под утицајем општег развоја науке кривичног права и савремених тенденција криминалне политике, које су уведене као резултат сарадње наше државе у свим међународним манифестацијама у области кривичног права или као извршивање обавеза као чланице разних међународних форума, подразумевајући овде и Уједињене нације. Најзад, долази трећа трупа новина које претстављају типичне карактеристике позитивног кривичног права. 1. Прелазимо на испитивање прописа и новина прве врсте. Реч je о прописима који су раније, како се сматрало, садржавали извесне новине у позитивном кривичном приву али су касније из-. мегьени или укинути. Обично се то објашњава разним фазама у развоју позитивног кривичног права, тако да се добија утисак као да су то биле неопходне етапе у развоју једног континуираног става у кривичном праву и криминалној политици. Нама се чини да се притом занемарују неки моменти који су утицали на такав развој позитивног права a који су заједнички мање-више за све државе, нарочито за државе које желе да из основа створе ново право. То су пре свега а затим нужне последице оваквих догађаја. Историјска je чиньеница да~снака револуција у првим данима значи~йзвsсно потачање кривичне репресије и отстухгање од 'класичних принципа кривичног права. Ратни догађаји исто тако извесна скретања од нормалног у кривичном праву. Интензитет кривичне репресије под утицајем ових догађаја, и њен пооштрен курс, не морају увек да значе битну характеристику новог права ко je се ствара, већ супротно, као нешто нужно али привремено и условљено оваквим социјалним потресима. Навешћемо само неке примере прописа из ове трупе. Пре свега, да напоменемо прописе који су једино били условљени ратним догађајима. Например, прописи о кривичним делима против националне части. Такви су прописи били донети и у другим државама где je било непријатељске окупације. Затим прописи о кривичној одговорности правних лица, донети у вези са привредном сарадњом правних лица са окупатором. Навешћемо такође неколико случајева отступања од класичних принципа кривичног права под утицајем ратних догађаја и револуције. На прво место стављамо аналогију у кривичном