Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

467

праву. Аналогија у суштини значи отступайте од принципа законитости у кривичном праву. Она се може правдати непостојањем једног потпуно разрађеног кривичног законодавства, или се пак може објасцити сложеношћу друштвених односа у ратном и револуционарном добу када законодавац не може да эаконски формулише све облике друштвено опасних дела. Или пак некой политичком тенденциям скретања од принципа законитости. У сваком случају то не може бити карактеристика или принцип који се може означили као позитивна особеност једног кривичног права. У нашем: праву аналогија je доста рано нестала из кривичног права, у неким социјалистичким земљама није била ни уведена, а у другим се сада приступа њеној ликвидацији. Друго скретање од принципа кривичног права претстављало je проширивање почетног стадијума кривичног дела када наступа кривична одговорност. Реч je о одговорности за припремне радње ко ja je била предвиђена у неким ранијим кривичним законима a касније формулисана као општи кривични институт у општем делу Кривичног законика од 1947. У историји кривичног права било je примера кажшавагьа за припремне радње али je наука то увек квалификовала као отступање од класичног принципа некажњивости за припремне радње. Данаштьи Кривични законик не познаје припремне радње као општи кривичноправни институт, већ нормира само одговорност за припремне радвье код одређених кривичних дела, ито у посебном делу. Према томе општа кажњивост за припремне радн>е није претстављала неку сталну жарактерисгику, нешто ново, у позитивном кривичном праву већ, само једну привремену одредбу у смислу претходних излагања. Ово исто важи и у погледу извесних скретања код кажњавања за покушај. Ошпти je принцип, усвојен и у данаппьем законику, да се за покушај одговара само код тежих кривичних дела а за лакша кривична дела само ако je то у закону посебно назначено. По општем делу Кривичног законика, међутим, принцип je био кажњавање за покушај код свих кривичних дела а некажкьававье само изузетно« ако то закон назначује. То су само неки примери извесних отступања од класичних принципа кривичног права, које je позитивно правое познавало али која се не могу сматрати као нешто ново што треба да карктерише једно кривично право, већ више претстављају тренутна отступања изазвана тренутним потребама. 2. Прелазимо на другу трупу новина у позитивном кривичном праву насталих под утица јем нових схватања и тенденции а у савременом кривичном праву и криминалној политици и као резултаг сарадње наше државе у свим међународним манифестацијама у области кривичног права. Послератни период, можда више него период између два рата, карактерише се појачаном међународном сарадњом, између осталог и у области кривичног права и криминалне политике. Јављају се нова струјања и тенденције, формирају се нови покрети на међународном плану, а све у цшьу прилагођавања кривичног права потребама новог времена и новим постигнућима у области кривичних