Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

475

законика с неписаним елементима и даље развијање законика у хармонији с там елементима и избјеж дуализма између двију трупа. Имајући те циљеве пред очима, наравне je да се такво питање наметнуло са свом силом, иначе би и ja као и моји предшественики (Сперански, Хаџић) врло просто узео за образац то што постоји у осталој Европи. Зауставивши се, дакле, на том питању, два појава притегоше моју пажњу: 1) да у теорији сви бољи писци, почемши join са Савин.и[јем] (23), налазе у садржају такозваног грађанског права двије главке различие међугрупе: имовинско право и право фамилијарно, те указује и на разлике њихове природе, а 2) да, не обзирући се на користи које je донијела специјализација другим гранама права (напр. казнено) и кодификацији, законодавна практика не само у старијим, него и у најновијим кодификацијама све се једнако држи старога обичаја слијевати сав садржај грађанског права у један законик. Констатација тога факта доведе ме на констатованье и других не манье важних од тога, те и на потребу њих тичућих се питања, као: да ли доиста одговара положају и природи посла факт да се : у кодексима налази само једна форма фамилије, а друге се игнорирају, да се тежи подвести све под један тип; да ли je доиста, као што тврде и кодификатори теоретици, наследство чисто имовинско право, или je оно више везано с обитељу и њеним приндипима; да ли, осим наследства, нема и каква друга форма прелаза кућне имовине к њеним члановима; да ли сво фамилијарно право и то што je с њим спојено може бити кодификовано како остало грађанско право, или ту треба какав особити начин који боље одговара његовој природи (24).

Matrimonium (25) Ријечи: / Брак или женидба усваја се брак, jep je позната, у народу; / Двоженство, или многоженство то остаје тако; / Вјеридба, вјерени су, вјерити ce вјеридба je ријеч која заузимље сво вријеме од дане ријечи до вјенчања; / Мушко и женско; / Испит кад ce иде пред попом на извиђење; / Надлежност друге ријечи готово нема, али треба тражити; / Степей нека остане; / Трудна и трудноћа остаје; / Прељуба остаје; / Изневјерена ; / Оглашење у недјељне или друге свечане дане; / Опроштење ако у Кормчији нема техничке ријечи; / Обручење што и вјенчање; / Заручење што и прстеновање; / Књига вјенчаних остаје; / Ништавост брака остаје; / Развод или распуст што je боље утврђено y Кормчији; / Различение или разлука такође тражити у Кормчији; / Надлежан да се тражи; / Мјесто лишавања користи могло би се казати лишавање права; / Празнични или недјељни дани; / Препоне мјесто препреке.

О браку Често пута je био обичај у Црној Гори да се поведе ђевојка са пазара или каквог скупа (дернек) и сјутрадан или истога дана вјенча се онај који je ту ђевојку повео и отуда су разне посљедице хрђаве излазиле. Али такво вођење забрањено je од скора у Црној Гори. Али треба сад и законом забранити да се са пазара или дернека не смије нико женити. Прије него би се гакви вјенчали требаће да се пријаве свештенику да им учини испит, да не би били у каквом сродству, или не би

(23) Savigny: System des heutigen römischen Rechts, Berlin-Leipzig, 1841—63. (24) Довде наведен материјал налази се под ознаком XXV, sс.

(25) Материјал о браку налази се под ознаком XXV, sа. Коса црта у горььем тексту обележава почетак новог реда у рукопису.