Анали Правног факултета у Београду

474

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тракта подвести свеколике врете. Дакле, како има цијела томила врста уговора, тако исто има и цијела томила различних форма обитељи, те по томе и различних правила за сваку. Ja не знам да ли се могу абстрахирати и отнята правила њих као што уговори имају свој општи дио; 9) Конклузије: а) фамилија треба да се исклучи из такозваног грађанског законика; б) наследство припада не имовинскоме праву, него к обительском. Наследство изван фамилије je изнимка, а досада mirabïle dicta било je обратно; в) осим наследства, има joni као аналоган наследству - диоба; г) треба признати потпуно равноправном сваку из различних форма фамилије; д) уколико je нужно узакшьавати правила о фамилији, диоби, наследству, то треба да се посве особитим, специјалним начином врши. О томе ћу казати други пут моје мишљење. Петроград, 14/26 маја 188 V Ja y своме истраживању треба да се постарам доказати да има три главке трупе права; 1) фамилијарна; 2) приватна; 3) јавна. Књиге које треба изучити: Gans, Das Erbrecht in seiner weltgeschichtl. Entwicklung (20); Laveley, Lez formes de la Propriété. La famille (Revue des deux mondes) (21); Ковалевск:й, Родъ, Семе й, etc. Giraud - Teuton,, Les origines de la famille etc. (22). Треба свакако напоменути да ми не идемо до origines de la famille, него je узимамо као факт, а тек кад морфологија буде готова, тад се ретроспективно може искати происход њезин и еволуција. (Треба свакако прелистати, а и проучити, главе које амо спадају Спенсера.) Али има и друга страна која показује неку тежњу правника почимати с браком, како да je управ то почетак, а смрт очева свршетак. Ми je узимлемо како форму која бива, јер има фамилија у којима, пошто je саставлена, праве се бракови и у којима смрћу домаћина не престаје фамилија.

Le droit de famille et la codification du droit civil Петроград, 15/27 маја 1887. Питање: да ли обитељско право треба да уђе у кодекс такозваног грађанског права нарину се мени на ријешење још при почетку моје мисије саставити законик за Црну Гору и ja га већ таде ријеших у смислу који ће читалац наћи у овој расправи. Ja, дакако, овдје говорим највише обзиром на одношаје фамилије у словенским земљама. Него, и односно словенске фамилије, можда се не би наринуло то питање кад je не би већ испочетка поставио црногорюком законику неке особите цијел>и као: потпуно разумијевање и доступност законмка не само специјалистима него и народу, хармонично слитије

(20) Eduard Gans; Das Erbrecht in weltgeschichtlicher Entwicklung. Eine Abhandlung der Universalrechtsgeschichte, I—21 —2 T., Berlin, 1824 —25, 3 —4 T., Stuttgart—Tübingen, 1829 —35. (21) De Laveley: De la propriété et de ses formes primitives, Paris, 1874 (најприје објављено y часопису „Revue des Deux Mondes”, y бројевима од 1 јула, 1 августа и 1 септембра 1872 и 1 јуна 1873). (22) A. Giraud—Teulon: Les origines de la famille. Questions sur les antécédents des sociétés patriarcales, Genève —Paris, 1874.