Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

473

ријалу засновано je на потреби да се личност заштити морално и имовинеки (15). V том смислу Богишић je предвиђао и законске одредбе које 6и укидале, односно мијењале фактичко стакье и доприносиле учвршћењу слободе, али и одговорности личности у избору брачног друга. То je, прво, забрана родитељима да вјеривају непунољетну дјецу (16) и, друго, „ради постојанства и разборитости у искању себи друга требале 6и године мало зрелије, готово као у Италији“. То су само неколико наших напомена ко je смо сматрали да je потребно дати уз овај материјал. Остале најважније напомене даваћемо у одговарајућим примједбама уз материјал. У материјал смо унијели доследну интерпункцију и исправили очигледне словне омашке и ортографске погрешке.

Петроград, 13/25 ма ja 1887, у вагону из Петрограда у Павловск. Падоше ми на ум неке идеје које би биле важне и за оцјену Црн. законика (17) и за мој положа) на служби и изван службе. Требало би како je могуће скорије ставит на руку истраживање о фамилији и обитељскоме праву у нови) им законима, а особито у кодификацији. То треба да буде или у виду лекција или [у] посебној књизи (18). Неки су матери)али за то сабрани у Exposé [у], II дио, али они треба да се попуне знатно, а и да се иначе расположе и уреде. Како сад мислим, требало би отприлике ову схему: 1) Обзор-законодавне, а особито кодификаторске радње о томе предмету. Како je до тога дошло; 2) Консеквенције тога у Француско), у Аустрији, у Србији; 3) Природна разлика фамилије од имовинских права. Није могуће раздијелити имовинска правила од личних (радња лична, господство над њом има имовински характер); мњења јуриста о тим разликама; у Римљана, у Винзантинаца; учебньаци; 4) Говор и дјело о томе при кодификагорским радњама (итал,, јапански); 5) Морални елементи у фамилијарним одношајима; 6) Мјесто за наследно право. Како се досада одношаху к ньему и они који признаваху разлику имовинскога права. Brunner (19) etc.: 7) Множина форми обитељи, принципа на којима се оснивају, саставу њихову итд. Градска, садања, римска, стара германска, различии régimes dotaux у Француско) и у Њемачкој, јужнославенска мала задруга, великоруска, малоруска, кавкаска, швајцарска итд., господска и владарска у Њемачкој; 8) Taj плуралитет форма већ сам по себи показује колика je пргрешка све фамилије збијати у једно, те мјерити ногу по ципели, а не обратно. То je исто тако као кад би ко мислио под једну врсту кон-

(15) Упућујемо на чланак проф. др. Михаила Константиновића: Правна дејства веридбе, „Анали Правног факултета у Београду“, год. 11, бр. 3, јули септембар 1954. (16) У овом правцу почела je била да ce креће и судска пракса у Црној Гори. Наводимо један такав примјер. Јове, кћи Мила Ђуканова, вјерена je била још кад joj le било свега једна година старости, па je касније одбијала да се уда за вјереника. Сенат je раскинуо вјеридбу, али с тим да je она дужна да надокнади двоструко све што joj je дато од вјереника, a вјереник њој да поврати „само главницу“ ако му je нешто било давато (Архив Историског института у Цетињу, исписи из Богишићеве библиотеке H. С. Мартиновића, Изводи из Протокола Сената, XV, 2, бр. 112 од 26 маја 1873).

(17) Мисли се на Општи имовински законик за Црну Гору, чије се прво издање у Цетињу 1883 у издању Државне штампарије. (18) В. нап. 1.

(19) Heinrich Brunner: Die Hechtseinheit. Festrede [...] in der Aula der Friedrich —Wilhelms —Universität zu Berlin am 22 März 1877 gehalten, Berlin, 1877.