Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

МОЖЕ ЛИ СЕ ТУЖБА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВАНБРАЧНОГ ОЧИНСТВА ПОДИЋИ ПРОТИВ НАСЛЕДНИКА НАВОДНОГ ОЦА

Врховни суд HP Хрватске у својој пресуди Гж 158/58 пд JL2 фебруара IЭSB стоји на становишту да ванбрачно дете може и нажондснртштгшюдног оца дићи тужбу за утврђивање ванбрачног очинства против вьегових наследника, јерза ту тужбу детеима осим статусног и наследно правки интерес. Суд у образложењу своје пресуде . кажеТ“7Д?ёйм, оног статусног правног инитереса који je садржан у свакој тужби на утврђивању очинства, једини начин како тужитељица себи може осигурати своје наследноправне захтеве против осталих интересената, јесте баш ова посебна парнида јер без пресуде којом се утврђује њено очинство, она не би никако могла истицати наследно-правне захтеве (члан 23 закона о наслеђивању) када она других законом предвиђених правоваљаних начина за доказивања очинства нема (члан 24 основног закона о односима родителе и деде)“ (1). Слично гледиште заузимао je врховни суд Народне Републике Хрватске и раније (2). Пракса овог суда доследна je у овом питању. Те се праксе држе и извесни нижи судови нарочито на територији Народне Републике Хрватске. У нашој правној књижевности подељена су мишљења по овом питању. Једни стоје на становишту. да се тужба може подићи у интересу детета и против наследника наводног оца\ а друти застутгају ' су'протяо~ТЭГёдпцlте, сматрајући да~~се ~подићи само против~ наводног оца за гвегова живота (3). Основни закон о односима радитеља и деде говори само о томе ко може подићи /тужбу за истраживање очинства,| али др mnnn/j гџгшта о томе против кога сё ТДА тужоа може подићи._ Отуда je и могло "д(ЖИ Дб супротних гледишта по питању пасивне легитима.диае. При расправљању овог питања трба утврдити у првом реду -какав карактер има тужба и какви се докази могу употребит приликом решавања ове ствари. Наше законодавство за разлику од многих страних занодавстава стоји на становишту да ова тужба имя стагусни. патернитетски карактер. Нила je ове тужбе да се утврди очинство, да се утврд.Т сроднички однос између ванбрачног детета и наводног оца, да 5ц ванбрачно дете могло према ванбрачном оду остваривати сва она права која закон признаје деци без обзира на њнхово бранно или ванбрачно порекло. То јасно излази из оних одредаба нашег законо- I

(1) Збирка судских одлука, Београд, 1958, књ. 111, св. 1, стр. 69—70.

(2) A. Prokop: Odnosi rodltelja i djece, Zagreb, 1954, str. 44. (3) B. Бакић: Правый положај ванбрачне деце у ФНРЈ. Београд, 1957, стр. 70, заступа прво гледиште, а А. Прокоп: Юднпртт ртитр.тья u дтепе. сто. 44. ii М. Беговић: Породично право, Београд 1957, стр. 49, заступају друго i