Анали Правног факултета у Београду

давства у кодима ванбрачно дете има иста права и обавезе према св-ојим ванбрачним родитељима као и брачно дете. Не прави се у том погледу никаюва разлика између оне ванбрачне деце коду je ванбрачни отац признао и оне чиде де очинство утврђено судском одлуком. Ванбрачни отац и у дедном и у другом случаду има исти положад. Он де ванбрачни отац коди де дужан да задедно са ванбрачном мадком-врши родитељско право и да испугьава све оце обавезе коде закон родитељима намеће у односу на њихову децу. Тад хумани и велики принцип поставлен де у чл. 26 Устава ФНРЈ и у члану 3 основног закона о односима родитела и деце коди гласи: „Родители имаду према деци рођеној у браку или ван брака иста права и дужности“. У упоредном праву, међутим, прави се оштра разлика између брачне и ванбрачне деце. Ванбрачно дете нема исти положад као брачно, нити ванбрачни родители имају иста права и обавезе према сводод ванбрачној деци као према својод брачној деци. За француско право доволно де навести речи професора Саватидеа коди каже: „То де дакле утопија и апсурдност заступати да се издедначе права ванбрачних родитела са правима законитих родитела“ (4). Ово становиште о недеднакости брачне и ванбрачне деце заступлено де са магьим или већим разликама у швадцарском, аустриском и немачком праву. Ту се такође прави разлика између оне ванбрачне деце коду де ванбрачни отац признао и оне чиде очинство буде утврђено судском одлуком. Чак ни сва ванбрачна деца чиде де очинство утврђено судском одлуком немаду исти положад. Прави се разлика да ли де приликом истраживан>а очинства подигнута патернитетска,. или алиментациона тужба. У првом случаду ванбрачно дете ступа у сроднички однос са сводим ванбрачним оцем и ужива већа права и боли положај, док у другом случаду дете има само право на алиментациду, издржавање, а не и на друга права. Ту се наводни отац сматра само као хранилац (Der Erzeuger-Zahlvaterschaft) (5). Ово разликовање заведено де из разлога што се приликом утврђивања, истражива&а очинства не може увек постићи већи него некада само маши степей вероватноће о очинству детета. Пошто тужба за утврђивање очинства овде има махом алиментциони характер, дозволено де, дакле, да се она може подићи како за живота наводног оца тако и после смрти гьегове против гьегових наследника (6). Цил де тужбе и одлуке да се угврди хранилац ванбрачног детета и да му се осигура издржавање. У нашем праву нема овог разликовања. Тужба и одлука имд. 1 увек патернитетски характер, да се утврди сроднички однос а не само право на имовинска потраживања. Из тих разлога у нашем I праву ниде усводена ни претпоставка да де ванбрачни отац оно лице

(4) R. Savatier: Cours de droit civil, Paris, 1947, I, 181, No 360. (5Ј Швајцарски грађански законик § 319 и 323; Немачки грађански законик § 1708.

(6) Швајцарски грађански законик § 307; Аустриски грађанеки законик 6 171; Немачки грађански законик § 1712; Colin Capitant Ј. de la Morandlère: Cours élémentaire de droit civil français, Paris, 1947, I, 419, No. 551.

481

СУДСКА ПРАКСА