Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

Dr. Bronislav Đurđev, Neđim Filipovič i Hamid Hadžibegić (Urdništvo); KANUNI I KANUN-NAME 1A BOSANSKI, HERCEGOVAČKI, ZVORNICKI, KLISKI, CRNOGORSKI I SKADARSKI SANDŽAK. (Orijentalni institut u Sarajevu, Monumenta Turcica Historiam Slavorum Meriđionalium Illustrantia, Tomus primus. Serija I, Zakonski spomenici, sv. 1.) Sarajevo, 1957, 212 strana. Турци су преузели у своју правку терминологију извесне правке називе покорених народа. Тако су од Византинаца узели реч канун да би тиме означили законе, уредбе са законском снагом које су доносили поједини турски владари. Путем, кануна Турци су попуњавали празнине и вршили измене и допуне у своме правном систему. Кануи-наме су законици, или болье речено зборници законских прописа које су издавали турски владари током времена. Постоје две врете ових законских споменика: 1. посебни који су важили за поједина места или поједине области и 2. општи који су важили за цело царство. Турци су издавали посебне кануне и канун-наме и за поједине наше крајеве, например за Сребреницу, Рудник, Фојницу, Крешево, Вучитрн, Пожегу, Босну, Херцеговину, Дрну Гору, Срем. Чак и у општим канун-намама има посебних прописа за наше крајеве. Тако у канун-нами султана Сулејмана постоје посебни прописи о наплаћивању складишне таксе у Смедереву, о превозној такси преко реке Мораве, Дрине и Ибра, и трошарини која се наплаћује на тргу у Руднику. Тим законским прописима Турска je уређивала разна питања, као питанье положаја сточара (влаха), рудара (саса), помоћних оделење турске војске (мартолози и војнуци тако ту нашу реч употреблена турски законодавац). Ту су уређени и аграрии односи, прописани разни порези, трошарине, царине. Турци су почели издавати кануне за наше крајеве одмах по ьиховом заузимању. При изради ових кануна они су се утледали и на наше обичајно право (писано и неписано право). Ту се заиста налази приличан број наших правних установа и наших правних назива. Због тога ови законски споменици имају велики знача] за проучавање историје наших народа под турском владавином, а посебно за изучавање наше правне историје. На тај њихов знача ј давно je указано у нашој правној књижевности. Тако je Стојан Новаковић крајем прошлог века подвукао овај значај и превео са француског превода једну канун-наму за Босну. После њега на превођењу турских законских споменика радили су: Пиро Трухелка, Фехим Спахо, Владислав Скарић, Бранислав Ђурђев, Хамид Хаџибегић, Недим Филиповић, Хазим, Шабановић. Оријентални институт у Сарајеву одлучио je да изда по могућности све турске законске споменике који се односе на наше крајеве, без обзира да ли су раније код нас били објављени или не. Прва свеска ових споменика објављена je прошле године. На њеном припрмању сарађивали су: Н. Филиповић, Б. Ђурђев, X. Шабановић, X. Хаџибегић и М. Мујић. Ова прва свеска садржи законске споменике за Босну и Херцеговину и Црну Гору, углавном из XV и XVI века. Ту су објављени турски текстови, преводи и коментари. Текстови су припремљени критички и рађени су у већини случајева на основу преписа из турских пописних тефтера (нека врста земљишних књига). Преводи су добро извршени, а коментари углавном задовољавају. Ово издање