Анали Правног факултета у Београду

484

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

послужиће корисно онима који проучавају нашу историју за време турске владавине, a посебно онима који проучавају привредну и правку историју. Треба овом приликом подвући да се из ових текстова види како се одржао извесни континуитет нашег права и под турском владавином. Ту се на неколико места турски законодавац позива на „краљев закон“, дакле, закон који je важио пре турског освајања (стр. 11, 14 и 17). Сем тога види се такође и то да je турски законодавац приликом израде текстова имао у виду и наше обичајно право и да je преузео извесне наше установе и правке називе. Тако, например, предвиђен je монопол (манополија) за продају спахиског, вина „по старом обичају“ (стр, 106 и 119). У смислу тога спахије су имале право да одреде да се на трговима за извесно време, обично два месеца продаје искључиво њихово вино. То je стара установа (регалија) коју je познавало наше средњевековно право. У српском средаевековном праву признавало се заиста крал, у право првенства да продаје месо, а извесним црквама да продају месо, вино и хлеб на одређеном тргу (Ст. Новаковић: Српски споменици, стр. 162, 611; Т. Тарановски: Историја српског права, I, 138). Међутим, овај појам као и неке друге преводиоци нису довољно објаснили. Добро би било да су то учинили, јер би тако допринели бољем разумевању ствари. Књига je намењена широј научној јавности и читаоци који нису упућени у турски језик и историју тешко ће докучити прави смисао појединих места. Потребно би било да се у следећим свескама обрати више пажзье коментарима појединих израза и установа. Иначе рад као целина задовољава и овом приликом треба поздравити одлуку Оријенталног института и изразити похвалу онима који су учествовали у припремању овог издања.

М. Беговић

Roland Grasberger: PSIHOLOGIJA KRIVIČNOG POSTUPKA. Sarajevo, „Veselia Masleša“, 1958, 360 strana. Психо логи ja кривичног поступка претставља систематско излагање психичких збивања која су у кривичном поступку основа за откривање истине и за пресуђење. Са овом дефиницијом Грасбергер je одредио појам једне дисциплине и поставио границе једног ни мало лаког задатка. Када je реч о психологији кривичног поступка као посебној дисциплини, неизбежно je задржати се на Грасбергеровом схватагьу криминологије које je развио у чланку „Шта je криминологи ja?“ (Revue de Criminologie et de Police Technique, Genève, No. 1У1949,, c. 3—9), jep ce само тако може видети место које припада психологији кривичног поступка као једној од кримпнолошких дисциплина. За Грасбергера криминологи ja проучава кривично дело, имајући у виду притом и учиниоца, као реалну појаву насупрот кривичном праву ко je га проучава као правку апстракцију. Стога се криминологпја по правилу јавл>а као природна наука која je по своме унутрашььеы склопу скуп појединих наука које се баве проучавањем ове реалне појаве. Ове поједине науке групишу се око три основна проблема и то: (а) проучавања кривичне стварности, (б) проучавања чињеница поступка и (в) проучавања заштите од криминалитета. Први и трећи проблем остају на овом месту пострани, jep се психологија кривичног поступка налази у групи наука које проучавају други проблем. У овој групи се на лазе поред психологи je кривичног поступка наука о истрази, найме учење о матери јалним доказним средствима (судска медицина и криминална техника) и криминална тактика.