Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

485

Према Грасбергеровој замисли ово место у потпуности одговара психологији кривичног поступка. И заиста, ако би се хтело да приговори овоме, неизбежно je оспорити правилност читаве концепције и тек на тај начин заузети и друкчији став према положају психологов кривичног поступка. Грасбергеру се може приговорити слабеют ко ja проистиче из тражења решења за друштвене појаве и проблеме помоћу метода природних наука, иако не треба превидети њихов допунски характер, а затим отсуство највише синтезе када je реч о криминологији. Ови приговори би потирали из схватаньа криминологов као једне и јединствене науке о криминалитету под утлом свестраног проучавања криминалитета као друштвене појаве. Но, и у овом с луча ј аналитички посматрана психологи ja кривичног поступка не би ништа изгубила од своје релативне самосталнсюти, али би с друге стране у синтетичном погледу претстављала обогаћење како за теорију кривичног процесног права такой за науку о криминалитету. Приликом постављања задатка Грасбергер je оставио пострани криминалну психо логи j у у ужем смислу, найме психологију учиниоца кривичног дела, која објашњава психолошка збивања меродавна за доношење злочиначке одлуке и за њено извршење. Тако je сасвим правилно остао у кругу психолошких кривичнопроцесних цитата или боље речено психолошке стране кривичног поступка. Са успехом je решено и уношегье основних психолошких појмова у систем психологије кривичног поступка, остављајући пострани неслагаша која постоје између различитих учења у психологији и евентуални приговор Грасбергеру за становишта која je прихватио. Чини нам се да не грешимо ако констатујемо да се у пракси кривичног правосуђа често наилази на недовољно познавање ових основних појмова, а ова појава je несумњива сметтьа за правилен рад. Архитектоника Грасбергеровог дела je следећа: увод и три отсека. У уводу je изложен задатак и подела градива као и кратак оеврт на развој психологије кривичног поступка у самосталну науку. Наслови отсека су основни појмови, карактеристика кривичнопроцесних учесника и њихове делатности и карактеристика стадијума и ситуација поступка. Основни психолошки појмови изложени су у оквиру четири органски повезане теме и то: унутраппьи свет и његово савлађивање помоћу „ja“; стицаше садржаја психичког живота; чување и прерађивање садржаја психичког живота; и силе душевног живота. На овај начин je сложена психолошка материја учињена лако пријемљивом, али je простор ипак ограничио могућности аутора, те он завршава речима; „Ко хоће да се бави проучавањем личности и карактерологијом нека се посвети радовима оних који су овде са чистом научничком марљивошћу постигли сазнања изванредно тешко остварљива с обзиром на високу комплексност личности. Osäj нека се чува псеудонаучних излагања која се често јављају [...]“ (с. НО). Код характеристике кривичнопроцесних учесника и шихове делатности Грасбергер je најпре обрадио психологију вођења процеса и процесног руководиоца, с тим, што je изложио и личне и стварне претпоставке за успешно вођење процеоа. После овога најпре говори о саслушању и саслушаваном лицу, а затим долазе поглавља о психологи j и саслушања окривљеника, сведока, вештака и процесних странака, найме оптужбе и одбране. У трећем отсеку се посматра веома значајна психологија процесног миљеа, найме ефекти појединих стадијума и ситуација на психички живот учесника. Једно за другим изложене су психолошке одлике са многим варијацијама код пријаве, у претходном и главном