Анали Правног факултета у Београду

506

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

nationale des droits de l’Antiquité који излази y Брислу једанпут годишње. Састанку y Трсту присуствовало je око 150 чланова и гостију из разних земаља, међу њима 4 из Југославије. Централна тема била je питање својине. Одржано je укутшо 16 реферата. Арки (Archi Фиренда) изложио je питање схватања (concept) својине у античким правима, упоређујући римско, египатско, грчко и вавилонско право. Кардаша (Cardascia Кан Caen) говорио je о схватању својине код Вавилонаца, закључујући да они нису никад изашли из ..дифузћог схватања господарења над стварима, обухватајући тиме све категорије које ce данас називају стварним правом.“ Фернан д Вишер (Лувен) говорио je о појму dominium- а и развитку римске цивилизације у II веку пре н.е., истичући да се dominium, променом његовог појма изазваном развитком цивилизације („новим интензитетом економског живота и широким индивидуализмом“), преко узукапије проширио од res mancipi на све ствари. Виктор Корошец (Љубљана) говорио je о односима Хитита према њиховим сириским вазалима. Анализирајући 38 докумената у 149 написа које су послали у току скоро два века хититски краљеви утаритским a који су откривени код Угарита од 1953 —1956, он je истакао да су Хитити били одлични дипломати и организатори и да су умели да добро подешавају своје односе према појединим вазалима према конкретним околностима. Фиорела Ияпарати (Fiorelia Imparati Фиренца) говорила je „о неким члановима хититског кодекса који се односе на друштвене категорије“ а посебно на занатлије, металурге и својину на робовима. Ј. А. Ц. Томас (Thomas Глазгов) анализирао je неколико текстова из Дигеста и Кодекса који се односе на custodia и horrea. Ш. Дорлодо (Charles Dorlodot Намир) говорио je о реформи коју je закон од XII таблица унео у интестатско наслеђивање, закључујући да je она учврстила право својине paterfamilias- а на земљ.и коју je раније држао само као peculium добијен од предана. В. Аранђо-Руиз (Рим) анализирао je неке херкуланумске таблице ко je у знатној мери осветљавају питање положаја ослобођеника и стицање права грађанства. Санти du Паула (Senti di Paula Катанија) говорио je о leges perfectae, закључујући да они никада нису у римском праву изазивали ништавост аката и правних послова које су забрањивали. —■ Марија Ленгер (MarieTheresie Lenger Брисел) говорила je р начинима којима су краљеви птоломејске династије издавали законе за ванегипатске области којима су владали, упоређујући их са методима којима су се служили Александар Велики и друге грчке монархије. А. Шлехтер (Schlechter Париз) говорио je о правној природи клаузуле ANA QABE у. вавилонском праву. -—■ Ъузепе Гросо (Giuseppe Grosso Торино) изложио je римско схватање застарелости. Ед. Волтера { Edoardo Volterra Рим) о неким конституцијама императора Константина. К. А. Маски (Maschi Трст) о римском схватању стеченог права. А. Гварино (Guarino Напуљ) о смрти Лукреције. У. Бразиело (Ugo Brasielo Болоња) о неким Цаулусовим грешкама у материји поступка. —• А. Бурдезе (Burđese Падова) о уговору о миразу. Г. Пуљезе (Pugliese Милано) о прибављању својине пресудом из виндикационог спора. Многи реферати су изазвали врло интересантне и жгше дискуете. Стога састанак у Трсту спада међу најуспелије. Треба истаћи изврсну организацију Конгреса. Састанци су одржавани на Универзитету, где су учесници увек довожени и одакле су одвожени специјалним аутобусима; беспрекорно je функционисало симултано превођење на четири језика. Организовано je неколико шетњи по граду и једнодневни излет до Аквилеје и Града. За