Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

507

жаљење je само што je једна шетња била „дуж границе са зоной Б“ на којој, наравно, Југословени нису учествовали. . Отварању Конгреса присуствовао je и југословенски конзул у Трсту a југословенски учесници су успоставили контакт са Удружењем Словенаца правника у Трету, где je проф. Корошец одржао успело и лепо посећено предаваем. Следећи састанак Друштва одржаће се у септембру 1959 у Фрајбургу (Немачка) са централном темой „Извори права у античном свету“.

Драг. Стојчевић

ПЕТИ МЕЋУНАРОДНИ КОНГРЕС ЗА УПОРЕДНО ПРАВО У БРИСЕЛУ. Међународна академија за упоредно право, са седыштем у Хагу, организовала je свој нети конгрес у Бриселу, који je одржан од 4 до 9 августа т.г. Са новим претседништвом на челу, ова Академика (основана 1924), чији се ранији рад није одликовао ни плодношћу ни ширинам, пружила je организовањем овога Конгреса потврду своје жеље да на рад у области упоредног права и обраду низа значајних и актуелних тема привуче правнике читавога света. На дневни ред Конгреса биле су стављене 44 теме; на основу националних реферата били су састављени и умножени генерални реферати који су претстављали основ за рад и дискусију на Конгресу. Националних реферата било je преко 400. а учесника Конгреса приближно исто толико из 40 земаља. Изузев свечаног отварања Конгреса и завршног састанка, којима су присуствовали сви учесници, рад Конгреса био je подељен на секције којих je било укупно 44. О свакој од тема расправљало се у току једног или два састанка, којима je присуствовао ограничен број учесника. Овај начин упоредног рада секција, углавном добро организован (мада je у извесним ређим, случајевима, онемогућавао истовремено присуствовање раду секција ко je су улазиле у круг интересовања појединаца), показао се у основи погодним за озбиљан рад; мали број присутних (често 10 —15) обухватао je само оне који су дотичном темой заинтересовани, и који су у њеним оквирима заиста стручни. После дискусије вођене на основу генералног реферата, у пој единим секцијама усвајани су извесни закључци, док се у другима, с обзиром на предмет дискусије, то сматрало непотребним. Рад Конгреса био je подељен у четири трупе секција. Прва je обухватала облает античких права, историју права, канонско право, правну етнологију, оријентална права, филозофију права и упоредно право. Највећу пажњу у овој области привукле су теме о појму законитости, релативности правних појмова и проучавању упоредног права као средству изналажења материја подобних за међународну унификацију. Друга трупа je обухватала секције грађанског, међународног приватног и аграрное права, као и грађанског судсксг поступка. Најзапажение су биле теме: контрола судских и управних органа над ликвидацијом заоставштине, случај одговорности без кривице, дејетва иностраних судских пресуда о разводу брака,- извршење арбитражних одлука. Tpeha трупа' (трговинско право, Интел ектуална права, радио и ваздухопловно право) имала je као најинтересантније теме: превентивне мере у стечају, учешће запосленйх у управљању и добити предузећа, развој принудне лиценце, Универзалну декларацију о ауторском праву, која je ступила на снагу 1956, право на плаћене одморе. Најзад, четврта трупа, која се бавила проблемима уставног, кривичног и међународног јавног права, обухватала je, између осталог, следеће теме; проблем безбедности државе и слобода, институционализација политичких странака, еволуција идеја у области еразмерног претставништва,, нови поступци