Анали Правног факултета у Београду

56

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

имају и повериоци државе, јер, кад je реч о јавној служби, иако ту имовина не може бити заплешена, ипак у случају да администрација одбије извршење, остаје тужба за одговорност, за накнаду штете, пред управним судом да би се накнадила тако претрпљена штета. Ипак, и ако се прихвати најшира примена правила приватног права, јавна предузећа морају у своме раду прибећи извесним- принципима јавног права. Ту нарочито истичем начело специјалности. Пмовина стављена на располагайте једном националном друштву намењено je извесном циљу; тај циљ je одређен законом и друштво та нормално не може изменити. Али, иако се јавно предузеће поставља понекад изван општих правних прописа и располаже посебним овлашћењима благодарећи свом надмоћном положају и ширим могућностима за добијање инвестиционих кредита од државе, оно се углавном труди да поштује правила привреде која почива на законима тржишта. Уосталом у битним тачкама, као што су порески систем или социјално осигурање, јавна предузећа не присвајају себи никакве нарочите олакшице; поштујући правила игре она се дисциплинују и можда ограничавају свој утицај на привредни живот .земље. После више од десет година овог експеримента може ce почети са прегледом биланса јавних предузећа, особито на привредном и на друштвеном плану где ce њихова акција морала осетити. У извесном смислу реч „екеперимент” може довести до спора, јер десет година претставља веома кратак период времена, нарочито с обзиром да се, услед фрагментарног корактера остварених операција, поставлю понекад питанье јесмо ли у праву кад тврдимо да je експеримент праве национализације покушан. Да би се могло одговорити на питање, треба сукцесивно испитати односе између државних власти и јавних предузећа, од којих зависи овај експеримент, затим деловање јавних предузећа на привредном и финансиском плану, и најзад улогу јавних предузећа у савременом француском друштву. Уствари иза варљиве фасаде акционарског друштва прихваћене од већине национализованих предузећа, или бар у облику који подржавају та друштва, француска организација je била отпочетка, и остала je стварно, упркос неким поборницима тога опита, етатистичка организација. Отуда, зацело, извесна независност, услед које je предузеће могло да еволуира по својој вољи, остајући у рукама ако не државе оно бар ньених претставника; ако би хтела, држава би лако могла да примени правка средства која joj je закон ставио на расположение. Уствари, као што смо већ казали, државна власт се често устручавала да употреби ефикасна средства, чувајући се одговорности и препуштајући je задоволшо друтима. Либерална држава je уопште слабо наоружана да би могла да наметне свеобухватни план и сву потребну координацију.