Анали Правног факултета у Београду

добру имовина јавних колектива треба да служи пословању које претставља предмет саме службе. Према томе, по мом мишљешу, питање које треба решити јесте искључиво да ли друштво или национализовано предузеће у питать у врши или не врши јавну службу. Одговор на то питање je у многим случајевима јасан. Има ипак случајева где природа службе коју врши национализовано предузеће може бити спорна, и тада jeна судији да реши ово питање. Али, да не бисмо бескорисно отежавали проблем, боље да се засада задржимо на простим хипотезама. Нема сумње да француска национална друштва за експлоатацију железница или електричне енергије и гаса врше јавну службу. Такође je ван сумње да je служба коју врши Режија фабрика Рено чисто приватног карактера. У овој последњој хипотези, по мом мишљењу, ништа не би требало да се супротстави принудном извршегьу које би повериоци предузећа захтевали на свим његовим добрима па чак и његовом стављању под стечај мада je та хипотеза доста произвольна jep je то предузеће услед своје финансиске ситуацције заштићено од такве могућности. Такво решење je уосталом сагласно са интересом друштава која траже кредит, а оно je, верујем, сагласно такође и вољи законодавца који je у својим текстовима увек настојао да раздвоји финансије јавних предузећа од финансија државе. Значајно je истаћи да се на основу члана 19 закона од 25 априла 1946 који се одыоси на национализацију осигуравајућих друштава финансиско јемство државе не може дати уговорима о осигурању које су национализована друштва закључила са појединцима. Тиме je изричито подвучено да je законодавац хтео да остави национализованом друштву искључиву одговорност за његово финансиско пословагье. Наравне, ако настану тешкоће, сасвим je вероватно, као што се и дешавало, да he Парламент без устезагьа изгласати кредите потребив за оздрављење предузећа, али таква интервенција ни je неминовна, и није искључено да би у некой посебном случају Парламент, потстакнут политичким разлозима, одбио да пружи тражену помоћ. Не бих могао тврдити да у таквом случају не би могло доћи до стављања под стечај, бар за она предузећа ко ja не врше некујавну службу. Штавише, ако би повериоци били лишени права да се наплате из ььихове имовине, то би довело до неприхватльиве последице. Повериоци би били лишени сваког средства за постизањесвојих права. Правка фикција која национализованим друштвима. признаје личност различиту од личности државе, па чак и обележја акционарског друштва, доводи до забране предузимања мера. против државе, чак и у облику тужбе за накнаду штете, да би извршиле обавезе које су таква друштва узела на себе. То je решење ко je ja не бих прихватио у случајевима где не долази у питање одржање једне јавне службе; таквим решењем повериоци јавних предузећа имали би мање обезбеђење но што их

55

ФРАНЦУ CKO- ЈУ ГО СЛОВЕНСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ