Анали Правног факултета у Београду

ФРАНЦУ CKO- ЈУГО СЛОВЕНСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ

75

не одговара у потпуности посте јећи систем расподеле укупног прихода привредних организација у коме join увек има доста административних елемената, елемената административне дистрибуције. На овај проблем je недавно указао друг Е. Кардељ у говору одржаном на седници Правног савета 26 јануара 1957 (Борба од 11 априла 1957). „Оста je чињеница да фактор административне расподеле још увек игра велику улогу. Ja мислим да управо то доводи до извесних противречносги од којих данас патимо у привредним, па чак и друштвеним односима, а посебно у настојашима за већом продуктивношћу рада”. Даље се друг Кардељ осврће на улогу државе у систему расподеле укупног прихода. „Поставља се найме питање да ли носилац система расподеле треба да буде држава односно н>ен управни апарат или наш нови механизам друштвеног управљања произведшем почев од радничких савета и комуна, који дела у оквиру пропорција јединственог плана као усмеравајућег економског инструмента заједнице. Одговарајући заједничким друштвеним интересима друштвени план треба да се ослагьа и да расте из активности слободних социјалистичких произвођача над друштвешш средствима за производњу и да истовремено врши глобалну расподелу друштвених фондова према утврђеној економској политици”. 2. Јавноправни режим земљишта. У вези са разматраньем ових питања потребно je разликовати: (1) пољопривредна земљишта и (2) грађевинска земљишта. (a) Пољопривредна земљишта. шта ко ja су општенародна имовина обавезно улазе у пољопривредни земљишни фонд ошптенародне имовине. Овим фондом управља народни одбор општине (в. Закон о пољопривредном земљишном фонду општенародне имовине и додељивању земље пољопривредним ортанизацијама, Сл. лист 22/53). Ова управа има админстративноправни карактер. Пољопривредне организације којима je додељено земљиште из пољопривредног земљишног фонда стичу на гьему право коришћења, па стога народни одбор општине не може располагати таквим земљиштем осим у случајевима предвиђеним посебним прописима. Међутим, из Закона о промету земљишта и зграда (Сл. лист, 26/54, 19/55) произлази да пољопривредна земљишта могу трајно користити, сем пољопривредних организации а, и друге привредне оргаиизације. Земљорадничкој задрузи и другој привредној организации може се под одређеним условима одузети земљиште које joj je доделено на трајно коришћење. 2°. Интервенција државних органа у вези са пролетом пољопривредних земљишта. Иако je Закон о промету земљишта зграда (чл. 1) прогласио као принцип неотуђивост пољопривредних земљишта (забрана прелаза земљишта из друштвене у грађанску својину), ипак je извесним одредбама предвидео и могућност отуђивања таквих