Анали Правног факултета у Београду

76

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

земљишта али уз интервенцију (тј. сагласност) одређених државних органа. Међутим, интервенција државних органа потребна je и код других облика промета земљишта. Претходну сагласност савета за привреду народног одбора општине потребно je да прибави привредна организација: (а) која пољопривредно земљиште којим управља путем уговора даје приватном лицу у замену за друго пољопривредно земљиште, или га приватном лицу продаје ради куповине друтог пољопривредног земљишта од приватног лица (чл. 17); (б) која купује пољопривредно земљиште од приватног лица (чл. 22); (в) која преноси на другу привредну организацију право коришћеша пољоприоредног земљипгга (чл. 28), (у овом случају није у питању отуђивање земльишта из друштвене својине). Извесно ограничена у промету пољопривредних земљишта састоји ce y обавези привредне организације да новчани износ добијен за продато пољопривредно, земљиште употреби само за куповину другог пољопривредног земљишта. Разлику између продајне и куповяе цене пољопривредног земљишта, као и новчани износ који je приликом замене примила уз земљиште, привредна организација дужна je уплатити у амортизациони фонд (чл. 19). Ова обавеза важи и за ону привредну организацију која je пренела право коршпћења пољопривредног земљишта на другу привредну организацију (чл. 28). Извесна ограниченна у промету пољопривредног земљишта постоје и у случају кад политичкотериторијална јединица односно кад у њено име државни орган даје у замену, купује или продаје пољопривредно земљиште, тј. кад се врши прелаз пољопривредног земљишта из друштвене у грађанску својину и обратно. Наиме, надлежни државни орган дужан je да прибави преходну сагласност народног одбора среза кад закључује уговор у име општине, сагласност републичког извршног већа или изврпшог већа аутоноыне јединице кад закључује уговор у име народне републике, односно аутономне јединице, а сагласност Савезног извршног већа кад државни орган закључује уговор у име федерације (чл. 34). (б) Грађевинска зелљишта. За грађевинска земљишта у друштвеној својини важи такође принцип да се не могу отуђивати (чл. 1 Закона о промету земљишта и зграда), што значи да се ова земљишта налазе ван грађанскоправног (имовинокоправног) промета. Из овог принципа произилази правило да политичкотериторијалне јединице могу међусобно вршити пренос ових земљишта само административним преносом. Од правила да су грађевинска земљишта неотуђива постоје два изузетка, при чему je закључивање таквиХ уговора условљено интервенцијом (давањем сагласности) надлежног државног органа. (в) Административны пренос права коришћења зелљишта у друштвеној својини у сврху гаградње. —• Законом о експропријацији (Сл. лист, 12/57) предвиђена je могућност административног преноса