Анали Правног факултета у Београду
ФРАНЦУСКО-ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ
77
права коришћен>а польопривредних и грађевинских земљишта са једног на друго друштвено правно лице. Наиме, право коришћења земльишга у друштвеној својини или које друто право на том земльйшту може ce решењем надлежног државног органа пренети са једног носиоца тог права на другог носиоца, кад je то потребно ради наградив објекта или извођења других радова од општег интереса, Општи интерес за пренос тог права утврђује се на начин који je Закон о експропријацији одређен за експропријацију непокретности (чл. 82). (д) Плаћање земљарине. Земљарина претставља релативно нов облик друштвеног прихода у нашем привредном систему. На земьишта у друштвеној својини која искоришћују у привредне или у друге сврхе привредне и задружне организације, самосталые устаиове, државни органи и буџетске установе плаћају земљарину (чл. 1 Уредбе о земљарини, Сл. лист, 53/53, 11/56). Увођење земльарине имало je за циль да польопривредне и друге привредне организације, па и државне органе присили на рационално искоришћавање земльишта. 3. Јавноправни режим зграда. Међу зградама треба разликовати пословне од станбених зграда. (а) Пословне зграде. У погледу пословних зграда којима управљају привредне организации е важи режим основних средстава, пошто пословне зграде улазе у састав основних средстава (чл. 3 Уредбе о упраљању основним средствима привредних организација). На промет зграда које улазе у основна средства привредних организација примењују се посебни прописи о основним средствима и у случајевима кад се тај промет обавльа између политичкотериторијалних ј единица и привредних организација (чл. 43 Закона о промету земльишта и зграда). У прописима који регулишу управльагье основних средстава (в. чл. 50 Уредбе о управљању основним средствима привредних организација) садржано je начело по коме се ствари из основних средстава, па према томе и пословне зграде, не могу продати физичким и приватним лгицима. (б) Станбене зграде. Органи управљања станбеним зградама су; кућни савети, станбене заједнице и станбене управе (в. чл. 1, 26, 40, 86, 88 Уредбе о управльању станбеним зградама, Сл. лист, 29/51, 11/56). Станбена заједница образује се за одређени број станбених зграда (блок зграда) према подели коју врши народни одбор. У станбене заједнице укльучене су како станбене зграде у друштвеној својини, тако и зграде прмватних власника које имају више од два већа или три мања стана. КуКни савет образује се за сваку станбену зграду укльучену у станбену заједницу. Он je основни орган управльаньа станбеним зградама. Кућни савет се састоји од три до седам чланова које бирају корисници станова из своје средине. Савет станбене заједнице као орган станбене заједнице сачињавају претставници свих кућних савета једне станбене заједнице.