Анали Правног факултета у Београду

82

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ДИСКУСИЈА

Г. Клод-Албер Колијар (Claude-Albert CoUiard), Декан Правног факултета у Греноблу: Јуче je у неколико махова било речи о питањима која су ставл>ена на дневни ред и надали смо се да ћемо данас добити решена. Наше очекивање није било изневерено јер о питањима ко ja су била поставлена у погледу француског права одговор je дао г. Барбе у свом извештају. Што се мене тиче, ja бих желео да учиним скроман допринос претресајући поново нека питања. I. Прво од њих je питање правних категорија, Појам јавног предузећа, националног предузећа, национализованог предузећа није јасан правни појам. Приметићете одмах да сам употребио, један за другим, три израза. Кад бисмо саставили списак свих јавних или националних предузећа, наишли бисмо на врло велики број предузећа a јуче je поменуто да многа од њих личе на акционарско друштво. Иако није у питању спор између публициста и цивилиста, подвукао бих да je та сличност са акционарским друштвом нарочито варљива. Уствари треба указати да су данас та предузећа била стварана текстовима који су у току времена долазили један за другим и гомилали се. Мало пре je г. Барбе поменуо статут јавних предузећа у Француској који се припрема већ неколико година. У очекивању тога статута несумгьиво je настао правни неред те се десило да je употреблен израз „чудовиште“ (наравно у нравном смислу) да би се обележила нека француска национална предузећа. Скренуо бих вам пажњу да очевидно има два јасно одвојена типа: први je класично акционарско друштво, чисто приватног карактера, други je јавна служба чисто јавноправног карактера. Међутим, баш предузеha о ко j има говоримо јављају се само између та два екстремна типа и истовремено имају елемеяте и једног и другог. Ако узмете као полазну тачку, као полазни узор, формулу акционарског друштва, она се мена у знатној мери Ако пак узмете јавну службу, оличену у облику јавног предузећа, она ће се такође променити. Тако, од измене до измене, од деформације до деформације, више нећете имати ни једну тачно дефинисану правну категорију. Уосталом то није ништа ново. Скренуо бих вам пажњу да има, например, приватних предузећа koja су у Француској од почетна XIX века била приватна друштва али која су, због тога што су им била дата извесна овлашћења, постала носиоци јавних функција и тиме претрпела преображај. Ограничићу се на један пример: француска Народна банка. Исто тако, законом од 16 октобра 1919 који се односи на хидрауличку производњу електричне енергије, дозволено je држави, у случају кад даје концесију, кад зајмовима учествује у финансијама неког приватног и концесионираног друштва, да у тим друштвима располаже руководећим местима чак и кад није ништа уписала у друштвени капитал. У погледу друштва за експлоатацију и увоз нафте (Француска компанија за нафту Француска компанија за рафинирање закон од 25 јула 1931), у погледу друштва за пло-

~Народна управа”, бр. I—3/52; Нова класнфикациј а стварног права, „Народна управа”, Ъг. 3/53; Социјалистичка својина и нови уставни закон, ~Народна управа”, бр. 5/ 53. Vuković, dr. М.: Opštenarodna imovina i društveno vlasništvo u našem zakonodavstvu, ~Na!sa zakonitost”, br. 10 — 12/55. Walline, Marcel: Manuel élémentaire de droit administratif, Paris, 1951.