Анали Правног факултета у Београду

ФРАНЦУ CKO- ЈУГО СЛОВЕНСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ

83

видбу (закон од 20 јула 1933 који се односи на преуређење Ошпте трансатлантске компаније), срећемо се са државним администраторима или владиним комесарима који имају известан надзор над одлукама управног одбора друштава кода изгледају као да су приватна друштва. Другим речима, одавно већ давно право темељно мења традиционална правила приватног права у оквиру приватних организама. Исто тако, већ одавно јавноправни организми имају посебан вид јер њихова класична државна делатност je индустриска или трговинска делатност: то je добро познати појам индустриске и трговинске јавне службе. Другим речима, промена и код једних и код других довеле су постепено дотле да приватни организми садрже све више елемената јавног права a јавноправни организми све више елемената праватног права, јер су функције и једних и других различите од оних ко je су имали у почетку. У искушеньу сам, ако не сматрате то сувише смелим, да употребим терминологију која je аналогна терминологии природних наука и да кажем да je реч о неком правном трансформизму и некој врсти примене Дарвинових теорија. И баш такав развој и доводи до таквих „чудовишта“ са чисто правног гледишта. Али ако се може донети суд о тим чудовишним организмима са гледишта строгих или врло специјалних начела, ипак треба указати да оно што je од значаја није само описати ньихову чудовищное! него такође утврдити да оне постоје. 11. Прешао бих сад на друго питање ко je се сасвим разликује од питана ових правних категорија. Поставио бих питање које je уосталом увек конкретно питање, питање самог живота тих организама, финансиско питање и размотрио га узимајући као пример предузеће Electricité de France. Давно предузеће, као и свако друго предузеће, налази се пред питагьем финансиран>а. Савремена решегьа у Францускод су доста занимљива. Постоји, пре свега, самостално финансирање које ce остварује путем цена, а то поставља питање профита у јавним предузећима. Давно предузеће у Француској задржава подам профита али то ниде, за то предузеће, капиталистички профит. Другим речима, профит се јавља само као средство које ће омогућити предузећу да се развија и повећава. Taj профит треба да буде што je мотуће нижи, водећи рачуна о нужним иевестицијама за нека од тих предузећа, јер, као што врло добро показује г. Барбе, има их две врете или бол»е рећи она постоје ради два цшьа. Дедна остварују циљ јавне службе, друга, уосталом многобројнија, остварују други циљ. Али она која остварују циљ јавне службе имају пред собом један идеал који можда никад неће достићи, идеал бесплатне службе. Остала предузећа немају тај идеал. Али она предузећа која остварују циљ јавне службе послују по тарифама коде су под надзором државе, не зато што су она јавна предузећа већ зато што су предузећа која врше једну јавну службу, што није иста ствар. Финансирање од стране државе јавља се тада у оквиру буџета, и хтео бих на краду да наведем врло коякретан пример. Узмимо предузеће Electricité de France и погледајмо како оно остварује свој програм у току буџетске године. Предузеће Electricité de France, његови инжењери, његов управни одбор, његов претседник праве програм. Финансиске одредбе овог програма прихвата Парламент разликујући три групе које hy сад изложити: Претпоставимо да предвиђени програм ста je сто милијарди франака. Предузеће Electricité de France путем самосталног финансиран>а могло би, рецимо, да узме непосредно на свој терет тридесет милијарди. Остаје да се нађе још седамдесет милијарди. Финансиски