Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

закон који Парламент изгласава предвидеће, например, да je предузеће Eleütricité de France овлашћено да распише зајам у износу од седамдесет милијарди. Али држава ће гарантовати, например, педесет милијарди од тога. На тај начин биће обезбеђено у оквиру општег програма тридесет милијарди из самосталног финансирања, педесет милиј ар ди зајмовима ко je гаранту] е држава, а двадесет милиjap ди ће бити остварено само ако би расписани зајам имао велики успех и премашио гарантованих педесет милијарди. Ако зајам не би имао успеха, држава ће исплатити педесет милијарди или их гарантовати. На тај начин, двадесет милијарди који чине трећу траншу јесу оно што се назива „опциона транша” (tranche optionnelle). Могуhe je да се дође до овог новца или да се до њега не дође или да ce до њега дође само делимично. Ако сам узео овај конкретан пример, то je стога што он показује ванредно велики утицај који држава може имати не на саму структуру већ на живот предузећа jep ce читав проблем развоја предузећа Electricité de France на тај начин налази у рукама државе. Такав je практичан механизам који постоји у Француској за финансирања великих национализованих предузећа. Ово што сам рекао о предузећу Electricité de France важи и за железнице. То je исти механизам, иако je Национално друштво железница друштво мешовите економије а не јавна индустриска и трговинска установа. Љубомир Јевтић, судија Врховног суда HP Србије: Хтео бих само да додам неколико речи ономе што je у реферату речено о експропријацији као једном од начина стицања друштвене својине. Треба истаћи да експропријација у све већој мери постаје код нас редован пут за прелаз из приватног власништва у друштвену својину непокретности потребних за извршење великих радова у изградњи индустрије, станбеној изградши и преуређењу градова и насеља који се интензивно обављају широм земље. Појам општег интереса као основа који оправдана експропријацију еволуирао je упоредо са друштвеним потребама које су у сталном порасту. Сад су дата нова решења питањима накнаде која се плаћа власницима експроприсаних добара и те нове одредбе прожете су тежњом да ce експроприсаном власнику пружи што потпунија и правичнија накнада. Недавно доношење новог Закона о експропријацији значи у овом погледу видан допринос. У спровођењу експропријације, нарочито у одређивању општег интереса као законског основа који оправдава експропријацију, судска контрола законитости управних аката путем управног спора има врло значајну улогу. Да бих ову тврдњу поткрепио бићу Слободан да из богате праксе врховних судова у решавању управних спорова наведем део образложења једне одлуке Савезног врховног суда (пресуда Уж. 791/54 од 8 априла 1954), у којој су на сажет начин изнета основна обележја самоуправљања у привреди, из којих се логично дошло до закључка да и после укидања административног управљања у привреди потребе предузећа претстављају општи интерес који оправдава експропријацију. Ранији Основни закон о експропријацији, који je био донет у време административног управљања привредом, допуштао je експропријацију у корист државних предузећа. Увођењем самоуправљања у привреди од стране самих произвођача предузећа су престала бити државна, па се стога поставило питање да ли je тиме престао и онај законски основ вршења експропријације у корист предузећа.