Анали Правног факултета у Београду

ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА

11

ко, ако je отац употребио своје право еманципације малолетног детета само да 6и ra одузео од мајке a не y интересу детета, накнадом штете неће ce васпоставити ред поремећен оеом злоупотребом овлашћења и зато ће очева одлука бнти поништена (33). Др уга примедба ce тиче оцене побуда које' оправдавају или осуђују вршење права y питању. Има права која je могуће вршити само из оправдане побуде или која ce не могу вршити из неоправдане побуде. Али где je мера којом ће ce ценити та оправданост? Хопе ли б-ити довољка здраво схваћена себичност? To више није довољно. Смењивање друштвених органа или вредност одлука скупштине акционара биће оцењени с обзиром на друштвене интересе (34). Акти којима ce врши породична власт биће оцењени с обзиром на интересе породице (35). Још бол>е, раскид радних уговора закључених на време биће цењен с обзиром на интересе прсдузећа (36). Одбијање власника куће да једном станару дозволи увођење посебног централног грејања бипе сматрано оправданим ако би ова поссбна ннсталација једног дана сметала увођењу централног грејања за остале станаре (37). У свим тим случајевима расправа ce не ограничава само «а испитивање одкоса. тужиоца и тужеинка; она излази из оквира интереса странака y парници. Направили смо разлику између права која су приватна моћ и права која су друштвена функција. Наша трећа примедба односи ce на измене границе која их раставља. Она je најзначајнија и баца светлост на две претходне. Мада ce још не може рећи да су Шранцузи постали вршиоци службе y извеоном екокомском и социјалном поретку, ми ce ближимо таквом обележју. У стварима породичним, отац породице, постаје породични службеник. У стварима ванпородичним, послодавац није толико сауговорач послопримчев колико први службеник предузећа, као што смо видели да je закуподавац постао нека врста арбитра који ce стара о интересима својих станара, И то објашњава промене y санкцијама, јер je корисније поништити акте рђабог службеника него ли осудкти га на накнаду штете, као што објашњава и ново мерило за оцењивање тужевикових поступака.

(33) Paris, 15 février 1957, (34) Req. 16 nov. 1943, S. 1947. I. I. note Herum: „нападнута одлука je поништена уз констатацију да je тако решено y општем интересу друштва Trib. Com. Chambéry, 19 août 1927, S. 1928. 2. 97, истражује да ли je одлука управног одбора била донета према оном што, je овај ~с ггравом или не сматрао добро схваћеним интересом друштва”. (35) Чл. 215 Code civil-a: ~Када пребивалиште које je муж одредио претставља за породицу неку физичку или моралну опасност [...]” (ст. 2). Чл. 233: ~Ако противљење мужевљево није оправдано ингересом породице [■■•]” (ст. 3). (36) Soc. 20 décembre 1954, Bull, arrêts de la Cour de cassation, 1954, p, 611: „послодавац je овлашћен да раскине уговор о раду закључен на неодређено време кад поступа исклзучиво y интересу свога предузећа [...]”. Soc. 29 janvier 1953 (Bull, arrêts de cass., 1953, IV, No 28) ништи једну пресуду која je усвојила отказ ~не испитујући да ли je заиста, као што je тврдио послодавац, овај имао као мотив интерес предузећа”. Soc. novembre 1952 (Droit social, 1953, 99) потврђује пресуду којом je одлучено да je ~услед огшгте поиетње до које je дошло y раду предузећа, кривица коју je група радника учинила својом тежином оправдавала отпуштање без претходног отказа [...]“ Кад je реч о казнама које изражавају дисциплинску моћ послодавца, ~о-правданост правданост или неоправданост предузете мере зависи од тежине учињене кривице по функциониеање предузећа” (Despax; op. cit., p. 239). (37) Trib. civ. Seine, 18 novembre, D. 1949, 37.