Анали Правног факултета у Београду

Треба још подвући разлику између ситуације кад je субјект субјективног права заједница и оне где та заједница није ништа друго до субјект интереса који остварује један други субјект воље. У првом случају стварна заједница je само један субјект с колективном вољом и као таква она има једно субјективно право, тј. слободна je да свој интбрес схвати онако како сама хоће. Према томе, она може битн и ирационална. Обично je тада њена организација таква да сви њени подједнако учествовати y стварању правне вол>е колективног субјекта (удружење). У другом случају, заједница није стварна y правном смислу, што значи да не може да има правну зољу. Нзена воља уствари не постоји. У стварностн постоји један рационални интерес, одређен правним поретком (који ce може, ако ce хоће, схватити као манифестадија воље ствараоца тог поретка), и воља органа који остварује тај интерес чисто je формална (установа). Пошто je рационализована. она je, дакле, и формализована. Коначно може ce рећи да y једном случају (субјективно право) постоји један стварни субјект (појединац или заједница), са стварном вољом (појединачном или колективном), која може такође бити и ирационална; y другом случају (надлежност) постоји један конструисан субјект (поједннац или заједница), са формалном вољом y једног другог субјекта, способног за вољу, али чији je садржај (интерес рационално конструисан) правним поретком. 3. Што ce тиче појма своЈl4не, такођс je добро познато колико je расправа пзазвао покушај њеног одређивања. Од античких римских дефиниција ins utendi, ahulendi, fruendi цреко савремених дефиниција апсолутно и најпотпуније право до најмодерније, Венедиктовл.еве право да ce једна ствар ухготребљава према својој сопствеиој вољи и y свом интересу дефиниције су веома бројне и не много уопеле. Овде нећемо покушати да нађемо неку нову дефиницију, него само да изнесемо неколико примедби о извесним ослоним тачкама којима ћемо ce касније користити. У науци социјалистичких земаља често ce говори о два појма својине: једна, својина јавног права; друга, својина грађанског права. Прва значк да je то једно право које, y првом реду, припада држави као јавној власти, која га врши актима те власти, a најчешће управним актима. Друга својина означава приватно, класично, добро познато право, које ce врши приватноправним актима. По извеоним писцима социјалистичка својина je право нове врсте, досад непознато то je јавно право. По другима, y социјалистичкој својини ћма и елемената јавног као и оних грађанског права и y томе je и особеност социјалистичке својине. Најзад, трећа група пнсаца сматра да je социјалистичка својина исто тако једно грађанско право као и друге својине, добро позкате из историје права. Овде нећемо улазити y расправљање о томе шта ce може назвати социјалистичком својином. Приметићемо само да, уколико ce жели упоређивати капиталистичка и социјалистичка својина, ова последња ce мора схватити као грађанско право. Ако je социјалистичка својина заиста јавно право, онда већ унапред може да ce кагке да није могуће никакв-о поређење. Могу ce корисно упоређивати права y области грађанског права, али ce не може то исто чинити. с једннм правом из области јавног права и једним из области

15

ПОЈАМ СВОЈИНЕ У СОДИЈАЛИСТИЧКИМ И КАПИТАЛ. ЗЕМЉАМА