Анали Правног факултета у Београду

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

грађанског права, Зато ћемо управо испитати да ли y области социјалистичког права постоји једно право својине које ce може схватити као гра■ђанско право. Што ce тиче самог појма овог права својине, и не улазећи y расправу о суштини овог појма, ограничићемо ce да кажемо да за нас својина значи једно субјективно право (не, дакле, једну надлежност) које je најшире могуће или апсолутно, како ce обично каже. Изгледа нам заиста да велики Веведиктовљев напор да на нов начин одреди својину (по њему, својина je право које ce врши својом вољом и y свом интересу и које, чак, може бити лишено сваког конкретног овлашћења) није успео. Његова дефиниција je сасвим неодређена, јер свако субјективко право a не само право својине заснива ce на вољи субјекта и остварује ce y његовом сопственом интересу. Проблем уопште није y томе он ce састоји y одређивању онога што ce може чинити y оквиру једног права. Другим речима, својина ce не разликује од других субјективних права по гоме што ce заснива на сопственој вољи субјекта и остварује y његовом интересу, како то жели Венедиктов, јер je то заједничко свим субјективним правима (за разлику од надлежности), него по томе што она има различит садржај она je најшире од свих права, она je апсолутно право, бар виртуелно. Према томе, својина je субјективно право где субјект својом сопственом вол>ом остварује свој интерес чинећи са стварју, y начелу, све што жели. Разуме ce, ова апсолутна власт je увек до извесне мере ограничена правним поретком. Али она мора бити довољно широка да би ce сматрала својином. Ако није тако широка, онда нема својине, већ постоји неко друго право, различито од ње. Ових неколико напомена довољно je да би ce прешло н'а испитивање социјалистичког права како би ce видело да ли y њему постоји право својине које ce може упоредити с капиталистичком својином. 11. У разним социјалистичким правима постоје веома велике разлике y области социјалистичке својине. Зато je врло тешко говорити о социјалистичкој својини као таквој, не правећн нужне разлике. Требало би y најмању руку правити разлику између социјалистичке својине y Југославији, схваћене као друштвена својина (дакле, њен je субјект друштво), и социјалистичке својине y другшч социјалистичким земљама, схваћене као државна својина (чнји je субјект држава). Али, ако бисмо хтели правити ову разлику, онда би то захтевало сувише простора. Зато одустајемо од тога. Уосталом, треба подвући да разлнка постоји много внше y правној теоријн, где су гледишта потпуно противна једна другом, него y самом позитивном праву, иако, наравно, н теорнока разлика потнче отуда. Стога ћемо овде проблем социјалистпчке својине разматрати с врло велике удаљености, тако да ce разлике нзмеђу конкретних врста ове установе губе да би ce видело само оно што je бптно за ту својину н што je разликује од одговарајуће капнталистичке установе