Анали Правног факултета у Београду

ПОЈАМ СВОЈИНЕ У СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ И КАПИТАЛ. ЗЕМЈБАМА

17

Треба таксфе прнметити да je упоређење, чак и ограничено, тако великог захвата да би му ce могла посветити и цела књига, па и више. Зато ћемо ce овде ограничити само на извесна питања, која сматрамо најважнијим. Сложеност je утолико већа што исте појаве рађају сасвим различите и многобројне теорије социјалистичких правника. Упркос великом интересу који може постојати за ове теорије и упркос њиховој научној вредности, ми ћемо ce морати строго ограничити на излагање свог гледишта, позива.јући ce на друге теорије само кад je то апсолутно нужно. Према томе, редови који ће следити не могу бити ништа друго до сасвим сажет увод y расправљање о питањима социјалистичке својине. 1. Већ смо рекли да под социјалистичком својином не разумемо тзв, личну својнну, која постоји y социјалистичким земљама. To нас наводи да одредимо прву особену црту социјалистичке својине. Она ce састоји y томе што та својина припада једном јгдинственом субјекту, док капиталистичка својина, y начелу, припада великој маси различитих субјеката. Зато ce каже да je социјалистичка својина колективна a не индивидуална, y смислу да припада целом друштву. Овде није важно што ce y извесним земљама сматра да та својина припада друштву (друштвена својина), a y другим да припада држави, као претставнику целог друштва, као његовој најпотпунијој организацији (државна својина). Битно je да социјалистичка својина постоји на једној маси веома различитих предмета која y целини припада једном јединственом субјекту, док ce капиталистичка својина дели на многобројне субјекте. Међу овима може ce налазити и држава, али y том случају она je само један субјект осталима, који, y начелу, вема посебна овлашћења koja не лрипадају другим сопственицима. Од ове соцкјалистичке својине могу ce одвојити извесни делови и припасти посебним субјектима, a не целом друштву. У начелу, предмети потрошње ce одвајају и прелазе y тзв. личну својину, која je индивидуална и може бити наслеђена. Исто тако могу постојати својине чији су субјекти разне социјалистичке организације, правна лица (као задруге или индустриска предузеђа). Ова ce својина, y начелу, не разликује од одговарајуће својине y капктализму, с том примедбом да ce не може упоређввати са својином приватнокапиталистичких предузећа већ са својином друштвених или јавних установа. Иажо je ова разлика врло значајна, ми нећемо овде расправљати о њој, јер je без значаја за наше питање. Дакле, социјалистичка својина y уском смислу постоји на једној јединственој маси која припада једном јединственом субјекту. На први поглед може изгледати да je то само такорећи квантитативна разлика y поређењу с капиталистичком својином и да, према томе, то не спречава да суштина, садржина двеју својина остане иста. Међутим, ова особеност није само квантитативна него je такође и квалитативна, јер има за последицу да je сам садржај својине потпуно измењен, тако да социјалистичка својина претставља потпуно оригиналну појаву. 2. Разуме ce, ова маса предмета je, исто као и y капиталистичким земљама, подељена на јаван домен и на један домен ако не приватан a оно y најмању руку економски, сдређен за економску делатност. У јавном домену друштво и држава имају иста права (у начелу) као y капитализму и