Анали Правног факултета у Београду
НЕШТО О ФИДУЦИЈАРНИМ ПРАВНИМ ПОСЛОВИМА
27
њене ограничености на res mancipi и на римске грађане и њен значај je био ограничен (5). У развоју других прнмптивпих права видимо y основп сличан процес као и y римском праву када ce развија робна привреда и старе правне форме које су круте, анимизмом прожете, условљене затвореном кућном привредом, показују као недовољне. Тада ce врши формалан пренос својине али ce при томе уговара друга, ужа економска употреба пренете ствари. Тако н y тим правима фидуцијарни пренос својине скрива y себи заметке других правних односа, залоге, оставе, послуге, заступништва, итд., док ce за те односе не развију или не преузму из римског права одговарајуће правне форме. Узећемо само неке примере из права неких средњевековних германских народа. Код Франака постојала je једна установа слична familiae emplor r y y римском праву (6), коју помиње Lex Salica y tit 46, I. 2. Наиме код Франака, као и код осталих германских народа на сличном ступњу развоја, постојало je само законско наслеђивање уског круга крвних сродника, a тестаментално наслеђивање није постојало. Када би неко умро без законског наследника, његово имање би ce вратило народу (племену), односно касније краљу. Да би ce то избегло Lex Salica предвиђа тзв. салмана (Salmanus), на кога лице без наследвика преноси своје имање још за време живота с тим да салман то имање y року од годину дана по његовој смрти пренесе на лица која оно одреди. Формално je овде реч о два преноса y ритуалној форми, a y суштини то je тестаментално наслеђивање при коме je салман само извршилац тестамента. Сличних установа je било и y другим примитивним германским правима само лице које je играло улогу салмана код Франака називало ce латинским именима: dispensator, distributor, erogator, итд. Ta су лица често имала задатак да фидуцијом стечене ствари разделе међу сиротињом иАи да пренесу на неки манастир (например, кад би непосредан пренос крал> забрањивао из фискалних разлога) или да употребе за друге побожне сврхе, „за спас душе' фидуцијарног повериоца. Касније, услед започетог развоја новчане привреде, и ту ce nor јављује фидуцијарни пренос ради обезбеђења потраживања (7). Фидуцијарни пренос je имао велику примену нарочито y средњовековним градовима. Напрњмер, ако je неко, који по статутима града није могао стећи својину на непокретности y граду, хтео ипак доћи до непокретности, подметнуо je место себе као купца грађанина тога града. Утицај римског права проширио ce на права германских народа чим су они почели стварати своје државе. Примањем хришћанства они су примали и римску културу y оном облику и степену y ком-е им je била приступачна с обзиром на њихово друштвено уређење. На тај начин, још пре рецепције римског права продрла су нека римска правна схватања нарочито кроз канонско право. Због тога, као и због неких других друштвених разлога, њихове правне установе чису наставиле развој по оној истој логици
(5) Поред фидуције, на развој римског права и усавршавање правне технике нарочито су утицали реални и тзв. безимени уговори, нарочито y промету са перегринима. О томе смо нешто мало писали y чланку: Кауза и правни основ. „Анали Правног факултета y Београду”, бр. 2 из 1959. (6) О. Fischbach: Treuhänder und Treuhandgeschäfte, 1912, c. 27 и сл. П) Например, y лонгобардском праву, вид. Fischbach: op. oit., c. 50.