Анали Правног факултета у Београду

ИЗ ТЕОРИЈЕ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА

37

(не y правнотехничком смислу форме правних послова већ као правнонормативна супстанца посла) и садржина као две комплементарне супстанце посла. Ту je сама „форма" суштина посла. Например, неко закључи брак да стекне држављанство или пребивалиште y нашој зем'љн; или да реши свој станбени проблем, иако неће и не спроводи фактични брачни однос. У тим -случајевима je брак ипак пуноважан, дејства таквог брака су иста као и оног који je закључен ради сталне животне заједнице, рађања деце и других дејстава брака. Дакле, фидуцијарни послови су карактеристични само за имовинско право управо због паралелног и комплементарног n'oстојања правнонормативне форме и економске садржине y тим пословима (23). Додирнули смо фидуцијарне послове само са становишта нмовине и каузе не само да бисмо бол>е схватили суштину фидуцијарних послова, него и да појмове каузе и имовине објасшшо још са једне тачке гледања. Став који смо кроз појмеве имовине и каузе зау\зели о фидуцији дозвољава нам да заузмемо ставове и по другим изведеним питањима y везн са фидуцијом, a која су питања такође спорна y теорији и пракси. Ta су питања; Каква je правна природа фидуцијарног споразума и његова веза са послом о преносу;. каква je природа пренетог права, нарочито фидуцијарне својине; ко сноси ркзик случајне пропасти ствари; ко сноси редовне и ванредне трошкове одржавања ствари и коме припадају редовии и ванредни приходи и повећања ствари (уколико ce странке о томе нису споразумеле); има ли фцдуцијарни стнцалац права на редхибиторну заштиту; какав je однос фидуцијара и фидуцијанта према трећи-м лицима поводом уговора о пренетом праву и из деликата; итд. Но, ми 1 смо y почетку ограничили цил> ц оквир овога рада.

Андрија Гамс

ИЗ ТЕОРИЈЕ ВРИЈЕДНОСНИХ ПАПИРА

1. Суштина вриједносних папира. Развитком робно-новчаних односа, постепено све друштвене категорије добивају цијену и то без обзира да ли имају вриједнвст или je немају јер вису производи друштвеног рада. Новац je, каже Маркс, она велика друштвена реторта y коју све може да упадне и да изађе из ње као новац. Све ce може претворити y новац. и тој ce „алкемији" не мсже ништа одупријети (1 ). У капиталисгичком друштву ce сви људски односи буквално претварају y робно-ноВчане односе. Сви људи теже да дођу до новца, јер ce за новац могу купити не само

(23) Како ce ово слаже са чињеницом што ce фидудија користила и y римском породичном праву, као шхо смо раније y тексту истакли? У времену кад су фидуцијарни послови настали није постојало имовинско право и имовинскоправни послови y смислу каснијег класичног римског права. Тада још имамо остатке тзв. familia, друштвене надградн>е над затвореном кућном привредом која je обухватала сва лида и ствари под maneiplum-ом pater familias-a. Лида су излазила испод manus-a или из maneipium-a pater lamllias-a на приближно исти начин као и ствари. Зато ce и могао са успехом користити фидуцијарни посао и за мењање статуоа лица y тој фази развоја римског права. (1) Маркс; Капитал, I, с. 92.