Анали Правног факултета у Београду

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жвика; према извесној конструкцији акционарског друштва, органи друштва имали би уосталом власт за вршење фувкције. Ми ћемо ce још позабавити ови-м последицама једног значајног развоја који чак превазилази оквир друштава која имају правну личност, али при садашњем разматрању проблема који нас завима не смемо скренути на распре које су саме по себи веома занимљиве, али које би замаглиле наш проблем или бар отежале запажање чињеница. Најзад, право може да бу.де слобода. Ту je реч о „неодређевим правима". Односећи ce на слободе које су свима признате, та права су дата сваком ko je личност y праву, Такво je, вапример, правно овлашћење покретања спора пред судом, или употребе правног лека; правно овлашћење пролажења путем или употребе разних оаобраћајних средстава . . . Уз та три вида „права" јављају ce три различита вида злоупотребе права. A. Злоупотреба једног права које je приватна моћ, Б, „ „ друштвгна функиија, B. „ ', ~ грађанска слобода. А. Злоупотреба једног права које je приватна моћ. Овде имамо знатно обиље материјала, Знатно код нас y Француској, јер би вероватно, y југословенском праву, таква примедба пристајала уз онај други вид злоупотребе (злоупотреба права друштвене функције). 1. Најпре треба указати на две претходне примедбе. Прва je да не треба бркати две врсте замерки: замерку што je учињена злоупотреба при вршењу права, и замерку да je учињена кривица поводом или ван оквира вршења права. Погрешке ове друге категорије спадају просто под општа правна правила чланова 1382 и 1383 Code ciuil-a. Тако, например, кад радници y штрајку заузму фабрику, то заузимање није изражај права штрајка, оно je поступак учињен ван оквира вршења права штрајка, и спада под редовна правила о одговорности. Друга примедба односи ce на Планиолов одговор. Они који поступају ван свога права, чак и кад 6и ce иза овога Iфили. чине кривицу. Тако, например, ако скупштина акцнонара, непрописно сазвана и саставлзена, смени рачунског комесара, она не врши злоупотребу права; акт y питању учињен je бесправно, он потпада под редовна правила о поништају или непостојању правних аката. 2. Пошто су те две врсте случајева, запитајмо ce да ли ce дешава y француском позитивком праву да акти скопчани с вршењем неког субјективног права претстављају кривицу? У први мах изгледа да то не претстављају јер сам појам „субјектнвног права" претпост авља законито стечену моћ која мора да има извесну слободу кретања и од које ce не захтевати тако строго полагање рачуна какво би ce захтевало од оног којн ce креће y области y којој није господар. У том смислу може ce заиста, са деканом Рипером, рећи да ако индивидуално право не би ништа допринело слободи свога носноца оно нншта не би значило.