Анали Правног факултета у Београду

AHA ЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година VIII Јул - Децембар 1960 Бр. 3 —4.

ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ПРАВО ЗНАЧЕЊЕ ПРАВНЕ НОРМЕ

1. Појам правог значења нормг. Задатак тумачења правне норме није y утврђивању њеног језичког већ њеног правог значења. Пошто право значење није увек истоветно с јсзичким, то ce поставља тштање к оно je основно y тумачењу права шта je право значење правже норме. У одређивању овог значења постоје велике разлике између разних теорија тумачења права, и управо те разлике су и основне за њих. Овде ћемо претрести главне ставове y овом питању и покушати на крају да сами одредимо шта je право значење правне норме. Немогуће je, разуме ce, одговоритн на то питање унапред. Но, овде ce може покушатн сдредитн тај појам на фор.малан начпн. Један део те формалне одредбе већ je дат кад je речено да право значење није језичко значење. С обзиром на коначан резултат нашег испитивања овог значења н правац y коме iieMo тражити одговор на ово питање, овде ce право значење може одредити као оно значење правне норме које обезбеђује исправно и најпотпуније могуће вршење оне улоге коју та норма, односно право уопште има y друштву. Идући y правцу истраживања правог значења норме који смо овим назначили ии ieMo доћи до одредбе тог значења која ce разликује од друкчијих његових одредби. Ове разлике долазе углавном као последица чињенице да ce при истраживању ишло другим правцем. Главна гледишта о појму правог значења правне норме могу ce no разним мернлима поделити на она која заступају везано, односно слободно тумачење, затим она која заступају субјективно, односно објективно тумачење и најзад она која су за статичко, односно еволуционистичко тумачење. 2. Везано u слободно тумачење. - Ставови према тумачењу права разликују ce најпре no томе да ли ce сматра да се право значење норме може наћи везаним или слободним тумачењем права. При том ce ова везаност, односно слобода односе на језичко значење, тако да ce везавим тумачењем иазива оно које као право значење узима једно од језички могућих значења, односно једино могуће језичко значење, ако je могуће само јгдно такво значење. Напротив, слободним тумачењем ce назива оно тумачење где тумач није везан никаквим језичким значењем норме, већ je слободан да јој да онакво значење какво он налази за потребно, без обзира на то што ово није језички могуће. Одмах je јасно да y случају давања норми значења које језнчки није могуће уствари више и нема тумачења норме, већ ce наместо дотичне норме ствара једна нова норма,