Анали Правног факултета у Београду

378

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Питање правне заштите морално-социјалних обавеза заслужује да буде посебно и исцрпније третирано него што je то могућс y раду ове ,'рсте. Мсђутим, већ сада je могуће сматрати да друштво које почива на _олидарности његових чланова, на њиховој узајамној помоћи и сарадњи и другим плсменитим принципима као што je то случај са социјалистичким друппвом, мора да има битно друкчији став по питању правне заштите мсралносоцијалних обавеза од друштава која почивају на индивидуализму н начелима која индивидуализам потхрањују. Социјалистички уорал, начела живота социјалистичког друштва и ступањ свести социјалистичког гргђанкна налажу вршење морално-социјалчих обавеза. Социјалистичко право треба дг буде на висини ових социјалистичких вредности. Оно tie то, измегју t сталог бити и пружањем правне заштите при - вршењу морално-социјалвих обавеза. Тиме ће да потстиче чланове социјалистичког друштва на вршење ових обавеза и допринеће неговању и учвршћењу социјалнстичког чоргла, социјалистичке свести и социјалистичког васпитања људи.

Др.

Живомир Ђорђевић

ПРИМЕНА ПРОПИСА ЧЛ. 316 ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

— Поводом пресуде Рев. бр. 1069/58 од 2 јуна 1959 Правни живот, 9—lo/59 Резиме правног схватања првостепеног суда јесте: тужиља ће no пресуди којом ce изриче алтернативна -обавеза туженог да вратн одређене количине пол>опривредних производа или да плати њихову вредност y новцу, y поступку извршења тражити предају ових количина. За случај да ce производи не нађу уопште или делимично, тек онда долази y обзир обавеза туженог да плати противвредност y новцу. У конкретном случају утврђено je да су тужиља и тужени, обрађујући заједнички земљиште, произвели извесну количину пшенице, кукуруза y зрну, пасуља и сена н да тужиљи по основу тог рада припада по 1/5 односних пољопривредних проШзвода (за које je неспорно да ce налазе код туженика), те je туженик правилно пресудом обавезан да означени део преда тужил>и. Није, међутим, требало извођењем доказа вештачењем утврђивати њихову противвредност y новцу (цену) ради одрејјивања алтернативне тужеиикове обавезе (односно алтернативног овлашћења које ce y пракси y велпком броју случајева погрешно формулише као његова алтернативна обавеза), јер je такво поступање првостепеног суда у. супротности са прописом чл. 316 закона о парничном поступку. По том пропису, ако je тужилац вољан да уместо тражених сгвари прими «овчани износ, онда висину тог износа он одређује, a од вол>е туженпка зависи да ли ће извршити спорну, утужену обавезу или ће платит.и одређени новчани нзнос (чл. 316 y везн чл. 39, ст. 1, и 174, ст. 2, закона о парничном поступку).