Анали Правног факултета у Београду

384

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАЗСУЛТЕТА

тај износ утврди путем вештака. Овакав таредлог странке «е може бити оправдање за утврђивање вредности предмета спора. Странка не може, наиме, да наметне суду овоју вол,у y том смислу да ce висина тог износа утврђује извођењем доказа вештачењем, пошто би то било, као што ce види, неправилно и незаконито. Сходно овоме, ако странка y тужби не би дала јашу iH прецизну изјаву y смислу чл. 316 или би дала иеодређену и неразумљиву изјаву y погледу висине ношчаног износа, суд би поучио странку да тужбу ишрави однооно допуни и y ту сврху може да je позове y суд или да јој врати тужбу ( ради исправке (чл. 270 y вези чл. 98 и 10). Затим je неправ.илно да суд, п-оводећи ce за предлогом сиранке, „одређени новчани износ" формулише као противвредност спорне ствари, јер су односне одговарајуће чинидбе, као што je подвучено, различитог правног карактера, те ce тиме ствара забуна услед чега изрека пресуде може евентуалио да постане а©разумл>ива и противречна раалозима пресуде, што представља битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 343, ст. 2, тач. 11, y вези чл. 353, ст. 2, и чл. 357, ст. 1, чл. 370, 371 и 375. (У таквом случају «s изреке пресуде могао би ce извести закључак да je y питању алтернативна обавеза док би ce из разлога пресуде ввдело да je реч о пропису чл. 316 и да противвредност дотичше ствари није утврђена, или ако je оогрешно, по «предлогу туженика, утврђена y износу мањем од „одређеног новчаног износа“, постојао би разлог за укидање пресуде, из чл. 343, ст. 2, тач. 11, y вези чл. 353, ст. 2, на који ce пази по службеној дужности, однооно вз чл. 343, ст. 1, који би разлог суд узео y обзир уколико je истахнут y правном леку тугкилачке стране, на чију je штету примењена поменута одредба чл. 353, 357, ст. 1, 370, 371 н 375, a под условима (из чл. 360 и 379 y вези чл. 360, ст. 1, тач. 2—5, постојао би разлог за преиначење пресуде.) Према овему што je наведено, не постојн ни један разлог да суд y спору ради неновчаног захтева утврђује вредност спорне ствари, односно вредност предмета спора (осим проверавања тачности означене свредности ради утврђивања надлежности y смислу чл, 39, ст. 3) већ je дужан да y случају усвајања тужбеног захтева унесе y изреку пресуде да ce туженн може ослободити давања ствари или неке друге неновчане чинидбе, ако плати новчани износ, за који je тужилац изјавио да je вољан да га прими уместо утуженог, неновчаног Тlредмета спора.

Даница С. KuTufr