Анали Правног факултета у Београду

391

ПРИКАЗИ

жности највиших органа) и непреносиво, тј. не подразумева право на отуђење. Право на прнвредно искоришћавање држава по правилу конкретизује преко држа-вних предузећа и установа. To не искључује и њено право да даie дозволе за искоршићавање и употребу вода грађаннма и другим организацијама. Битно ie при том то да стављање вода на расположење за привредно искоришћавање обавезно следи једнострано утврђене услове од стране надлежних органа и да свако привредно искоришћавање вода мора бити управљено на постизање оптималних користи и подвргнуто плану. У том правцу аутор анализира функцнје разних државних установа и предузећа. садржнну и начин употребе воде за производњу епергије и наводњавање и односе y вези са тим (искоришћење постројења и опреме, плаћање накнаде за коришћен>е и сл.)5. Прелазећи на правну анализу употребе (искоришћавања) вода, аутор ie посматра као израз производног потма државне својине на водама. Њене главне карактеристике види y томе што ie она увек строго ограничена на дате циљеве и да не представља стечено право v односу на државу. По CBojoi правној природи она није ни ограничење, ни терет државне својине на водама, и са гледишта корисника није стварно право на туђо] ствари. Давањем дозволе за употребу вода, држава не преноси на корисника неко своје право. Она му само даје положат корисника, и дозволом односно статутом једнострано утврђује једну правну ситуацију, која ie увек Iедан административноправни однос. Нзоме су дати циљеви, обим и АРУги услови Koi'e корисник не може мимоићи или мењати. Надлежни државни органи су, међутим, овлашћени v свако доба преиспитати сваку дозволу за употребу, мењати ie или укидати y завксности од датих планова и планских задатака искоришћавања односних вода. Правни интерес корисника заштићен ie према свима, осим према држави, y рдносу на Koiv нема actio. Аутор разликује две врсте употребе вода: општу, којој одриче карактер субјективног јавног права и посебну, која нема карактер и домаша] концесије буржоаског права. Разлика између управљања и употребе вода би ce no аутору могла утврдити тако што би ce управљање схватило као плански распоред и усмеравање a употреба као његова конкретизација y погледу одређених џ,ил.ева или субјеката. 6. Расправљајући о заштити вода аутор анализира грађанскоправни, адмивистративоправни и кривичноправни аспект питања. Теоретски не искључујући технику и средства заштите по грађанском праву, аутор истиче да ce она y пракси не јавља, оснм местимично y питањима накнаде штете. Сличан je случај и са кривкчним правом, иако санкције за нека дела, предвиђена и кажњива по кривичном закону, служе и заштити вода. Највише пажње nocßefcyje административноправној заштити и овој даје претежну улоry и значај. Налазк да ce административноправна заштита вода и водшгх права одвија не само кроз нормативна и ковкретна акта надлежних органа Bčh и кооз њихове оперативне захвате. У том погледу в.оши извесца упоређења са неким питањима заштите шума и санкцијама за њихово незаконито искоришћавање.

Иикола Воргић

M. Malmvaud: INITIATION Ä LA COMPTABILITE NATIONAL. Paris 1958, Institut national de la statistique et des études économiques, Service des éludes économiques et financières, 214 pp. Изучавање савремених економских система, њихових проблема и постигнутих резултата, захтевало ie велики о&им статастичких података економског садржаја, a пре свега, статисгкчких инструмената који tie омогућити