Анали Правног факултета у Београду

392

АНАЛИ XIPABHOr ФАКУЛТЕТА

прибављање систематског описа процеса репррдукције y једнрм повезаном систему економских трансакција. Делатност на истраживању оваквих статистичких инструмената била je још пре три депеније изузетно стимулирана. У тсш парирду рад на истражпвању ових инструмената текар je y различитим правцима, У средишту многих покушаја налазила су ce два мотвва: испитивање привреде y п.елини, однссно откривање података о структури и функционисању еконсмског система и указивање ка узајамну повезаност прјединих делсва тога система. Руковођена овим мотивима истраживања y овом домену довела су до конструисања једног еконсмско-статистичког инструмената квантификације збивања y привреди, који је познат под имеирм наџионално рачуноводство. Са овим особинама национално рачуноврдство je тековина нсвијег датума чијој су разради до данас највише допринели: англосаксонске земл>е (Meade, Slone, Kaldor, Ruggles, Kuznets, Leonlief). Норвешка и Холанд-ија (Aukrust , Derksen a др.), кас и међународне организацвје (Комитет статистичких експерата Аиге народа и Уједињене нације). Насупррт значајном развитку свога инструмента v теорији и пракси доменутих земаља и других западних земаља, Франдуска све до пре десетак годвна налазила ce y фази прип.семних радова на увођењу и примени националног рачуноводства. Као први рад из аве области, ваља назначит« студиЈу публиковану 1952. под насловом Les comptabilités nationales dans le monde Comparaison des méthodes (Institut national de la statistique et des études économiques). Иако je Француска пракгично дуго чекала на овај еконсмокс-статистички инструмент, новнји развој студија y области нацисналног рачуноврдства бележи завидан напредак, y чему ce нарочитр истиче студија екокомисте М. Маленвса коју желима укратко да прикажемо. Студија представља значајан допринос v области националног рачуноводства уопште, специфичан не само по богатству материје коју писад y њој обрађује, већ и пс начину на који читаоцу приказује ову врло сложену проблематику, a нарочито по критичком разматрању већ уведених пој-мова који чиие основе мнових досад изграђених система националног рачуноводства. Богатство материјала пруженог у рвој књнзи може ce сагледати из садржаја. Први део студије посвећен je проблематици националне производње y коме писау, разматра појам и садржај многих врло .зиачајних, a y истр време још увек отворених питања о предмету ове дисциплине. Ово дитање писац обрађује y пет делова: дефшшција финалне дроизврдње; прсизводња, потрешња и инвестиције; производни дспринос појединих сектора; формнрање дохртка y трку производње; и три гледишта о финалној производљи. У д.ругом делу књиге приказани су проблеми националног рачуноводства y којима пружа врло детаљисану обраду тема: принципи националног рачуноводства; национално и приватно рачуновсдство; расподела дохотка; инвестиције, штедња и финансијске операдије. Трећи део књиге обухвата начине коришћења националног рачуноводства y примењеној еконрмици. У овем делу аутор излаже примену националног рачуноводства y сврху мерења економског раста и прставл>ања планова, односно економских прогноза будућег економског развитка. У нзлагању ових проблема посебну пажњу заслужује осврт на француска искуства y њу иационалног рачуновсдства, као и нзлагање о сврсисходностн увођења националнсг рачуноводства за неразвијена подручја. Ауторова разматрања о неопходности примене оврг инструмента на неразвијене земље ебилују интересантним запажањима и решењима. Поред ове две теме, пнсаџ, опширно